Прочитај ми чланак
Ако пратите наше медије, у њима се свакодневно појављује материјал довољан за један “Daily show”. За шоу нису заслужни само политичари, истичу се и економисти и аналитичари. Наши економисти, с обзиром на болне резове које стално предлажу више личе на биологе. Али, имају и политичких амбиција. Ево шта каже Владимир Вукчевић, члан Фискалног савета, у емисији „Један на један“ РТВ-а.
„Оно што ми као економисти, а сигуран сам и јавност, очекујемо, јесте једна чврста рука, чврста рука која ће спровести праве мере и обећати крв, зној и сузе“
Економисти очекују чврсту руку? На ком предмету на економији се изучава ова област: „Ауторитарна економија“, „Средства неолибералне идеологије“ или „Невидљива рука тржишта и видљива чврста рука“?
На жалост, с обзиром да се ради о једној „независној институцији“, председник владе Ивица Дачић је изгледа у праву да је Фискални Савет од главе до пете уроњен у „неолиберални концепт“. Ту имамо све: од експерата до залагања за непопуларне мере, болних резова и чврсте руке. Међутим, премијер није у праву да се оцене Фискалног савета могу једноставно одбацити као неолиберална пропаганда, зато што никакве расправе о неолиберализму није још ни било, па још не можемо знати шта је пропаганда а шта није. Што се широке јавности у Србији тиче, појам неолиберализма је потпуно непознат. Ми не знамо ни шта сам Дачић подразумева под „неолибералиним концептом“.
То што два три економиста о томе пишу и што се неолиберализам стидљиво појављује у речнику политичара (најпре Дачић, а онда и Мућуновић), не значи да је то јасан појам. То се види по томе што друга страна, која још увек доминира у јавности, дакле, неолиберални економисти и новинари, појам такође нису разјаснили. Најчешће се о њему говори као да његов предмет не постоји („код нас нема ни Н од неолиберализма“) или да је штета што још не постоји.
То не спречава наше неолиберале да још више заоштре реторику. Миша Бркић у последњем тексту државу упоређује са СИДОМ. Ми смо болесни од државе. Срећом ту је лек:
„Тај лек подразумева завршетак приватизације око 170 предузећа која се још воде као друштвена и у којима ће без посла остати око 100.000 радника, затим треба отпустити вишак запослених у јавном сектору (не мање од 100.000), спровести пензијску реформу, успоставити одрживи систем фискалне децентрализације, смањити ниво субвенција…
Вау. Лек би стварно кризу однео као руком. Бркић овде предлаже да се 200.000 људи отпусти. У изјави за Слободну Европу био је нешто скромнији:
„Нека држава отпусти 70.000 или 80.000 радника па ћемо да видимо да ли ће онда бити у кризи”
70 или 200 хиљада отпуштених и излазимо из кризе. Ако је ова терапија тако добра зашто стати на 200.000? Зашто не и триста хиљада или пола милиона? На тај начин држава би стварно постала невидљива, али би чврста рука ваљда остала. Само више не би била државна, него тајкунска. Дачић и економисти слажу се да треба „чврсто“, једино се не слажу око правца.
На плану политике, посао производње материјала одрађују политички аналитичари, а њихова главна тема у последње време је сукоб у ДС. Милан Николић је дао свој допринос, обашњавајући како настају критике упућене Тадићу:
„То је добро оркестрирана акција тајкуна и белих листића, али они не желе да се задрже само на смени председника, већ желе другачији ДС. Зато унутрашњим снагама треба дати ветар, плус медијска хајка. Желе да се странка разбије и распарча, да је Пајтић преузме у Војводини а да остало узме Ђилас. Тадић јесте направио доста грешака и глупости, он ће то да плати, а неки хоће да га затуку у прашину. Има и неких ситних малих интереса у странци, да се не открију неке ствари. До те мере се иде у том правцу да мислим да је угрожен и живот Тадића. Има ту и страног елемента. Сви они су заинтересовани да се странка уништи,” каже Николић за Политику.
А, шта кажете? Имамо “тајкуне”, “беле листиће”, “страни елемент”, Ђиласа и Пајтића, све на истом задатку. Кад овако нешто прочитам увек се сетим како је Милошевић оптуживао опозицију да координира митинге и акције са Албанцима на Косову. Код Николића тајкуни и бели листићи су у садејству. Посебно је позната веза тајкуна и Пешћаника и Е-новина. А још познатија подршка коју ови медији шаљу Ђиласу и Пајтићу.
По Николићу се види да Тадићева страна у ДС има идеологију, за разлику од Ђиласове стране. За сад је то нека мешавина надреализма, мултипликоване теорије завере и култа жртве. Уз неизбежно противљење “неолиберализму” и “тајкунима”. Макар је још увек Ђилас потпредседник ДС.
С тим да имамо два противљења неолиберализму. Једно је кад Мићуновић каже да реформе, за које се неки из ДС залажу: “подразумевају неолиберални концепт ослањања на крупни капитал”, а дуго кад Николић каже: “Сада се иде против неолибералне политике а тајкуни имају интерес да дођу до девизних резерви”. Дакле, имати неолиберални концепт је у интересу тајкуна, али је и бити против неолибералног концепта у интересу тајкуна. Баш нам не иде са тим неолибералним концептом. Али зато тајкунима иде одлично.
Има и нешто материјала о медијима. У емисји “Хоћу да знам” гостовали су Драгољуб Жарковић, уредник и власник (20%) Времена и Љиљана Смајловић. Тема је веза тајкуна и медија, а водитељка тражи од Жарковића да објасни тај кредит од више од 300.000 евра за који је гарантовао Мишковић, а узело га Време. На то Жарковић каже да се ни власник Б 92 не зна и да је то можда исти власник који је и власник Прве, што је, каже он, противно закону.
Препричао бих вам то још и боље, али само те емисије нема на сајту Б92.
( Видовдан )
