Прочитај ми чланакВелике наде које је Вучић полагао у то да ће рат у Украјини брзо бити завршен чини се сваким даном све више бледе. Чак ни неколико месеци које ће додатно моћи да купи кроз процес формирања владе неће донети неку драстичну промену. Тако да ће на крају овог процеса, тамо негде на лето, пред њиме бити послужавник са неколико врло крупних жаба које ће морати на прогута, тврди колумниста Магазина Таблоид Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета
Зато не треба да чуди маневар којем је прибегао у току изборне ноћи када је послао поруку политичком западу о томе да у Србији јачају десничарске и проруске групације, те да ће због тога бити јако тешко одржати тај тзв. европски курс земље, уколико се буде тражило да брзо уведе санкције Русији или национализује удео који Гаспром има у НИС-у.
Међутим, мислим да Вашингнтон сузама не верује и да ће се од Вучића захетавти да на уштрб српског националног интереса спречи да се на територији Западног Балкана направи нова Украјина.
Наиме, познато је да су наш регион Американци пре неколико година дефинисали као простор конфротације између њих и Русије (па и Кине) и да та како је зову „лине оф фире“ иде од Јадранског мора преко Албаније, Србије, Румуније, Молдавије до Украјине.
У том смислу важна полуга притиска ће бити чињеница да су на изборима верификовани резултати по којима политичке снаге које осуђују Русију или/и желе да воде усаглашену спољну политику са ЕУ имају више од две трећине парламента (СНС, Уједињена опозиција и Морамо) и то на никад већој излазности чиме се додатно даје легитимитет. Речју, не видим како би Вучић могао да одупре захетву да се у Народној скупштини примера ради донесе одлука о усклађивању спољне политике Србије са ЕУ у погледу односа према Русији.
Ако би СНС гласао против то би био јасан сигнал да је и власт склизнула у десно, а против тога се Вучић снажно побунио у изборној ноћи, тако да једна таква одлука буквално зависи само од тренутка јасног захтева који би упутили из неког од центара западне политике. Међутим, велико је питање да ли ће и у ком моменту неки такав улитимативан захтев бити упућен.
Са друге стране, имајући у виду велики отпор грађана санкцијама према Русији као и велику енергетску зависност коју имамо, такође је тешко замислити да се преко колена преломи и да се крене у некакав радикални обрачун са руским интересима у земљи и региону. Тим пре јер би било какав брз и радикалан приступ сигурно довео до великих проблема, чак и грађанских немира чиме би се створили предуслови да се управо и деси „нова Украјина“ у дворишту НАТО.
Ако претпоставимо да би руској страни било каква озбиљна криза у Европи погодовала јер би смањила притисак на њих, мислим да добијамо одговор да западна страна онда неће ићи логиком притисака да се крупне ствари раде одмах, већ ће применити доктрину Збигњева Бжежинског по којој лидера неке мале државе треба чврсто стегнути за мошнице и потом лагано вући у правцу који одговара интересу Сједињених Америчких Држава.
По мом мишљењу тај стисак у пределу препона је Вучић већ добио и то на теми организованог криминала и веза државног врха са истим и преко тога ће бити усмеравано његово политичко деловање у овом за њега свакако завршном периоду власти. У том смислу ће прва велика жаба коју ће бити принуђен да прогута бити решавање убиста Оливера Ивановића и то по оптужници коју је у изјави Крику дао Бобан Богдановић. То практично значи да ће се у наредном периоду десити обрачун са људима које у безбедносном систему, политици и бизнису имају Звонко Веселиновић и Милан Радоичић, што би наравно био увод у обрачун са њима двојицом лично. Стим у вези, практично у изборној ноћи, налик на ситуацију из Савамале када су рушени објекти који су били на путу Београду на води, сада је срушен начелник полиције у Новом Саду, генерал Слободан Малешић.
Он је ухапшен под сумњом да је део организоване криминалне групе и за српске услове је веома брзо подигнута и оптужница. Оно што није тајна је то да је ухапшени Малешић изразито близак Звонку Веселиновићу који у Новом Саду и генерално у целој Војводини има озбиљне послове, па самим тим и велике интересе. Такође, у Нови Сад су се недавно доселили сви они који су се нашли на америчкој црној листи па је ситуација у самом граду поприлично безбедносно узаврела.
Колико је читава ситуација незгодна по власт говори и налог са самог врха да се у свим медијима које контролише Сузана Васиљевић изађе са тезом како је генерал полиције жртва завере нарко клана који постоји у Министарству унутрашњих послова и како је у читавој причи и министар, Александар Вулин који је о овој наводној завери био месецима упознат, али је ћутао.
Е сада, да за тренутак узмемо за озбиљно то што пишу Вучићеви медији и да се запитамо у каквој ми то држави живимо уколико у самој полицији постоје нарко картели који могу да хапсе како им се ћефне чак и високо рангиране функционере! Шта ми други онда да очекујемо и чему да се надамо?! И надасве, није ли управо то што сам Вучић преко медија поручује крунски доказ да сви ми који годинама причамо да је Србија у рукама мафије имамо за право и да нисмо издајници, лудаци и страни плаћеници како нас врло често означавају?!
Брзи обрачун са криминалцима у сопственим редовима је дакле постављен као императив и Вучић ће то морати да спроведе. Зато ће се и повући у позицију председника свих грађана одакле ће гранатирати Српску напредну странку јер је процена да ће тако најлакше и најбрже да себе и своје најближе људе извуче из кобног загрљаја мафије. Наравно, за очекивати је да ће ту бити политичких и сваких других жртава на свим странама јер поучени судбином Дијане Хркаловић и Веље Невоље нико неће у миру чекати да дођу и по њега.
Овоме треба додати и могућност да мешање са стране направи и неку кризну ситуацију која би могла непланирано да се отме контроли. Баш због тога је у изборној ноћи сам Вучић пружио руку ка тзв. грађанском делу опозиције рачунајући да би заједно са њима могао да овај процес спроведе са најмање ризика по себе лично. Отуда је и изабрано да решавање убиства Оливера Ивановића уз свесно урушавање СНС-а буду оне крупне теме која попут ранијег хапшења Мирослава Мишковића дају могућност да се друге политичке жабе лакше прогутају. Јер не треба заборавити да је наводна борба против тајкуна била покривалица за све издаје на Косову и Метохији, а сада би суштинско рушење СНС-а као странке и решавање убиста Оливера Ивановића биле довољно крупне ствари да се покрије пузајуће одвајање Србије од Москве и Пекинга.
Вучић без странке биће нешто налик на Јована без Земље који је остао забележен као један од најгорих владара у историји Енглеске. Он вероватно то још увек не схвата јер је себе убедио да је великан налик на Николу Пашића, али ће наравно врло брзо доћи по њега болно отрежњење.
Већ сада му је јасно да не зна шта би са убедљивом победом на председничким изборима, као ни са пировом победом на другим нивоима. Међутим, и то је једна од жаба које ће морати да прогута као што је својевремено Слободан Милошевић морао да прихвати да у његову власт директно уђу странци и крену да врше транзицију. То је онај период када је био проглашен фактором мира и стабилности на Балкану и када је приватизован Телеком, санкције укинуте, а привреда поново почела да функционише.
Међутим, није било дозвољено да он руководи тим процесом већ људи директно делегирани са стране. Како у народу не би био обрукан нашао је соломонско решење да формира ЈУЛ и да онда мимо сваке логике на ту партију пренесе скоро сву реалну моћ у држави. Тако да ће сада уништење СНС-а и потенцијално формирање неке друге групације чији би Вучић био патрон у принципу имати управо улогу некадашњег ЈУЛ-а.
Но, треба видети у свему овоме где су интереси народа и државе Србије. Очигледно је да још увек актуелна власт гледа само како да са што мање жртава изађе из свега. Због тога су спремни да ураде било шта само да сачувају слободу и макар део од опљачканих пара. Грађанска опозиција гледа како да избегне притисак од ментрора са запада који их гурају да помогну Вучићу, док тзв. национална опозиција гледа како да се извуче из облигација које су им омогућиле да уђу у парламент. У суштини и нажалост о народу и држави сем у причама нико од њих више и не размишља.
Због тога је решење у стварању једне нове политичке снаге на политичком центру која би била способна да у наредних годину дана направи организацију спремнну за презуимање власти. Та политичка снага би као главни циљ морала да има обезбеђивање услова за нормално одвијање живота у држави у условима глобалне кризе као и унутрашње кризе која је кренула услед урушавања једног криминалног режима.
Мислим да су у том смилсу сада на потезу људи попут генерала Здравка Поноша, Саве Манојловића, Дејана Бодироге, Драгана Бјелогрлића, генерала Момира Стојановића, бизнисмена Владимира Ковачевића и свих других који су исказали спремност да ризикују сопствене позиције зарад укључивања у борбу за живот Србије. При томе не треба искључивати ни било кога другога ко је вољан да се бори и помогне у спречавању националне катастрофе која нам се припрема.
Народ је спреман, треба га повести!
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 14, 2022
