(Вијести)
Вишеград – Андрићев институт у Андрићграду свечано је почео да ради данас, на Видовдан. Добио је управу, а директор ове елитне установе је Емир Кустурица.

Андрићев институт имаће сопствену продукцију и биће мјесто окупљања најумнијих и најутицајнијих представника народа. Ускоро ће бити установљено и престижно финансијски најиздашније књижевно признање у овом дијелу Европе, Андрићева награда до 100.000 евра.

– Ово је најважнија институција у Андрићграду која треба да личи на Гетеов институт и све сличне институције у свијету. Њиме је још једном потврђена веза РС и Србије, а овакви пројекти одлична су брана ревизији историје и пустим жељама оних који окидач историје желе да пребаце на наш прст – рекао је Емир Кустурица, идејни творац Каменграда.

Својствено великим градитељима и Емир Кустурица са савременицима који су препознали идеју буђења потписују ово значајно дјело од ријечи, мисли и градитељског умијећа.

– Импресиониран сам да је од почетка изградње овај град посјетило на десетине хиљада људи. Сјећам се када су постављени темељи градње и свима нама посебна је част што смо имали прилику да гледамо како Андрићград расте. Данас је ово највећи и економски и политички и културни пројекат који је Вишеград икад имао – истакао је предсједник РС Милорад Додик, који је присуствовао Оснивачкој скупштини Андрићевог института.

Он је додао да ће Каменград сљедеће године бити предат на употребу.

– Ово је још један од неимарских подухвата Емира Кустурице, који је подржан јавним средствима Републике Српске и општине Вишеград, његово визионарско дјело, посвећено првенствено нобеловцу Иви Андрићу, али и српском народу и његовом опстанку на овим просторима – нагласио је Додик.

Рад Андрићевог института финансираће двије владе, Србије и РС. Смјештен у 1.485 метара квадратних биће то класичан институт друштвених наука и умјетности, модеран и међународно значајан.

Владика захумско-херцеговачки Григорије уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске служио је у петак прву свету архијерејску литургију у новоизграђеном храму посвећеном цару Лазару и косовским мученицима у Андрићграду.

– Овај храм биће саборна црква овог дивног града, рекао је владика и храм, изграђен за само два мјесеца, назвао вишеградским Дечанима.

 

Владика Григорије нагласио је да је Видовдан празник за оне који виде и препознају Христа и Лазареве ратнике, који су се борили за парче слободе, неба и земље.

 

– Слобода је икона Божија у човјеку, то је највећа светиња и без ње је немогућ живот и самим тим и љубав – нагласио је владика Григорије.

Храм у Андрићграду висок је са куполом и крстом 26 метара и доминира над другим објектима у граду од камена. Смјештен је на новоизграђеном Тргу Његоша на ушћу Рзава у ријеку Дрину.

Реплика Високих Дечана висока је 19 метара, у основи је димензија 24 са 18 метара.

Поред највећег трга Николе Тесле, Трг Петра Петровића Његоша постао је у петак нова отворена позорница Андрићграда.

Министар просвјете и културе РС Горан Мутабџија рекао је да концепт Андрићграда значи нови концепт живљења, не само за Вишеград, него и за цијелу Српску.

– Данас се у Каменграду преплићу и Андрићеве вишеградске стазе и стремљења младих људи који желе квалитетан живот и савремене институције – рекао је Мутабџија.

Атаман козачко-московског друштва из Москве Виктор Запалтин посјетио је са представницима амбасадорске козачке војске Руске Федерације у Србији Андрићград и присуствовао литургији.

Московски козаци сакупили су добровољне прилоге са простора Русије и од тог прилога поклонили икону вишеградском храму.

У петак је у Андрићград стигло и око 1.600 студената Универзитета у Источном Сарајеву.

– Долазак студената Универзитета у Источном Сарајеву на прославу Видовдана и обиљежавање друге године изградње Андрићграда симболична је порука да смо успјели да остваримо замишљено – рекао је Кустурица.

У четвртак увече на новоотвореном Тргу Његоша у Андрићграду одржан је концерт београдске групе „Ван Гог“, а у просторијама биоскопа „Доли Бел“ промовисана су издања Академије наука и умјетности РС.

Концерт Кустуричиног „Но смокинг оркестра“ одржан је у петак увече на истом мјесту.

Вишеградска ренесанса почела је на Видовдан, 28. јуна 2011. године, на ушћу Рзава у Дрину, када се уз звуке багера, заорила Орфова „Кармина Бурана“.

Био је то почетак стварања јединог града у историји цивилизације посвећеног једном писцу и његовом дјелу.

Ознаке: андрићград, владика Григорије, литургија