Прочитај ми чланакИако врло млад, успео је да преживи страхоте логора, а на дан кад је ослобођен, имао је само 30 килограма
Јутрос је у Загребу умро истакнути филмски продуцент и једини хрватски двоструки добитник Оскара Бранко Лустиг (87).
Branko Lustig, Foto: YouTube Printscreen
У својој каријери добио је низ значајних међународних признања, рецимо 2014. председник Француске доделио му је Одличје Витеза реда уметности и књижевности, а исте је године уврштен међу 50 најбољих светских филмских продуцената свих времена, као 29. на листи угледног часописа Тхе Даилy Беаст.
– Мој број је А3317. Далек је пут од Аушвица до ове позорнице. Умирући су ми оставили у аманет да, ако преживим, причам како је било – рекао је Лустиг након што је награђен филмском наградом Оскар као најбољи продуцент 1993. године за филм „Шиндлерова листа“.
Родио се у Осијеку 1932. године. Због јеврејског порекла био је током Другог светског рата заточеник злогласних концентрационих логора Аушвиц и Берген-Белсен. Већина чланова његове порордице нестала је у концентрацијским логорима широм Еуропе, укључујући и његову баку која је убијена у гасној комори и оца који је убијен у Чаковцу.
Иако врло млад, успео је да преживи страхоте логора, а на дан кад је ослобођен, имао је само 30 килограма. Његово искуство из логора уграђено је у „Шиндлерову листу“, филм Стевина Спилберга, којем је помогао ујерљиво приказати мучне сцене из концентрацијских логора.
– Срећа ме прати још од логора – говорио је.
Лустиг је 1955. године дипломирао глуму на Академији драмских уметности Универзитета у Загребу, исте је године почео професионалну каријеру у загребачком Јадран филму, у то доба великом предузећу за производњу и дистрибуцију филмова.
Убрзо следи Лустигов ангажман у готово свим иностраним филмским продукцијама на подручју бивше Југославије. Радио је као управник локације (лоцатион манагер), асистент режије, асистент продукције и продуцент, а у неколико је филмова одиграо и мање улоге.
Од филмова и серија на којима је тад сарађивао најзначајнији су „Гуслач на крову“, „Софијин избор“, „Лимени бубањ“, „Ветрови рата“ и „Рат и сећања“.
Лустиг се 1988. сели у САД, где наставља градити филмску каријеру, првенствено као продуцент. Блиско је сарађивао с угледним редатељима Стивеном Спилбергом и Ридијем Скотом, а продуцирао је велики број признатих и награђиваних филмова, нпр. „Пад црног јастреба“, „Ханибал“, „Краљевство небеско“, „Амерички гангстер“…
Два филма из тога раздобља – „Шилндерова листа“ и „Гладијатор“ донела су му награде Оскар и БАФТА. Његов рад на мини-серији „Друг Wарс: Тхе Цамарена Сторy“ окруњен је наградом Еми. Свог Оскара за „Шиндлерову листу“ 2015. донирао је Музеју холокауста Yad Vashem у Јерусалиму.
Лустиг је низ година био активан у Холивуду, где је учествовао у раду Академије филмских уметности и наука као члан Одбора за номинације. Један је од иницијатора УСЦ Схоах Фоундатион, удружења посвећеног изради аудио-визуалних интервјуа с преживелима и сведоцима холокауста.
Пре шест година са супругом се вратио у Загреб. Тада је у разговору за Јутарњи изјавио да за ничиме у животу не жали.
– Не бих ништа променио, овако како је било било је дивно. Толико сам пријатеља и знанаца стекао, имао сам заиста леп живот. Али, што је било, прошло је, тако је то кад постанете старији, дружите се с најстаријим пријатељима, а ја их овде немам. Нисам овде ишао у школу, моји су пријатељи у Загребу. Осим тога, Калифорнија је предивна земља, али нема Жумберка, а то јој је велика мана – рекао је Лустиг.
Од 2008. године био је председник Фестивала толеранције – ЈФФ Загреб, до прије неколико година познатог под називом Фестивал жидовског филма, који се сваке године организује у Загребу, али и у градовима неколико других држава регије.
У априлу је проглашен почасним грађанином Загреба. Хрватски председник Фрањо Туђман одликовао је Лустига 1994. године Редом кнеза Трпимира с огрлицом и Даницом за заслуге у промовисању међународног положаја и угледа Републике Хрватске.
