Прочитај ми чланак
У елитна војвођанска ловишта, поново долази европски ловци. Богати Немци и Швајцарци лове јелене, Аустријанци воле и дивље свиње
Социјализам је лову вратио феудални сјај! Док је тај систем владао и на нашим просторима, ова мисао некадашњег лидера СССР Никите Сергејевича Хрушчова имала је апсолутну потврду, посебно у Војводини. На неколико богом даних локација, нарочито дуж српског тока Дунава, изграђена су, и уређена, ексклузивна ловишта чији су редовни гости биле на хиљаде богатих ловаца из целог света.
– То време се лагано враћа, јер нашу клијентелу у последње време поново чине у свету познати бизнисмени, глумци, певачи, спортисти – каже, у ловишту „Каракуша“ које се, на 2.250 хектара, простире између Руме и Сремске Митровице, Марта Такач, директор „Војводина шума“. – Зато, из године у годину, расте и приход који од лова остварујемо.
ПОСЛАО ИХ КРАЉ АЛЕКСАНДАР
Јелене који, захваљујући стероидима, расту неупоредиво брже од обичних и знатно су већи, земље попут Хрватске и Мађарске увозе са Новог Зеланда. До 30-их година прошлог века, међутим, те дивљачи на овом острву уопште није било. Прве, расплодне примерке им је, из ловишта Тиквеш, послао – краљ Александар Карађорђевић.
Један од најстраственијих ловаца у војвођанским ловиштима је хрватски бизнисмен Ивица Тодорић, власник „Агрокора“ и један од најбогатијих људи у овом делу Европе.
За разлику од ловаца из Немачке или Аустрије он, међутим, лови искључиво срндаће, па је готово сваке недеље у ловиштима око Бечеја, Новог Бечеја, Аде, Новог Кнежевца и других градова уз Тису, где је те дивљачи иначе највише.
Ову тврдњу она илуструје подацима да је то јавно предузеће у 2010. од ловства зарадило 89, годину дана касније близу 95, а у 2012. око 97 милиона динара. „Војводина шуме“, иначе, имају 17 ловишта која се простиру на укупно 110.000 хектара, а „Каракуша“ није ни најбогатије, ни најатрактивније. У њој се, истина, на 2.250 хектара узгаја око 200 јелена и 500 дивљих свиња, али су, и по броју и по квалитету крупне дивљачи, далеко испред ловишта „Козара“ код Бачког Моноштора и „Апатински рит“ код Апатина.
– У првом на око 11.500 хектара имамо 1.300 јелена и око 700 дивљих свиња, а у другом, које се простире на 6.300 хектара, око 400 јелена и 300 дивљих свиња – вели, за „Новости“ Ђорђе Шимуновачки, помоћник директора „Војводина шума“ за ловство.
Реч је о ловиштима која се, уз саму обалу Дунава, простиру у бескрају столетних шума и у која, додаје Шимуновачки, страни ловци најчешће и најрадије и долазе. У њиховим ранојутарњим плавичастима измаглицама се, управо ових дана, завршава рика јелена или доба парење ових плементихи животиња, које је, ма колико то сурово звучало, истовремено и време њиховог одстрела.
– Ове године је, међу осталима, одстрељено и шест примерака чији рогови су, по међународним критеријумима, добили златне медаље – потврђује Шимуновачки. – Највредније је носио један мужјак у „Апатинском риту“. Одстрелио га је страни ловац, а рогови су добили чак 233 поена. Вредност им је више десетина хиљада евра.
У складу са правилима која важе свуда у свету, ни у „Војводина шумама“ не желе да откривају идентитет својих гостију, нарочито не оних најбогатијих, али потврђују да они долазе из Немачке, Аустрије, Грчке, Шпаније, скандинавских земаља… Према сазнањима „Новости“, у „Апатинском риту“ су, баш током тек измаклог септембра, уз остале, љубавним зовом опијене јелене ловили, и уловили, власници чувене швајцарске фабрике сатова „Ролекс“ и ништа мање чувеног немачког произвођача спортске опреме „Адидас“.
– Не само то: наши јелени су тада отишли и у низ земаља Јужне Америке и били основа да се ова дивљач развије и рашири по целом „зеленом континенту“ – додаје Владимир Марковић.
– Ловци из сваке земље имају свој стил лова и омиљену дивљач, па тако Немци и Швајцарци лове искључиво јелене, Аустријанци, уз њих, воле и дивље свиње, а Шпанци, којих је све више, срндаће – набраја др Владимир Марковић, доцент на катедри за ловство новосадског ПМФ. – Цена за трофејне рогове наших јелена се, иначе, креће од 10.000 до 35.000 евра, што за ловачку страст богатих људи нису превелике паре.
Оно што стране ловце додатно мотивише да дођу у наша ловишта јесте начин узгоја дивљачи, али и начин лова који се разликује од лова у другим земљама.
– За разлику од других земаља, овде се не лови у ограђеним ревирима, већ на широком простору, што је много изазовније и на неки начин витешкије, јер дивљачи даје много веће шансе да преживи – објашњава Марковић. – С друге стране, узгој наших јелена је потпуно природан и њихови рогови су много, много цењенији од рогова јелена чији раст се, у огромној већини других земаља, убрзава стероидима и другим вештачким средствима.
