Прочитај ми чланакРусија свестрано анализира могућност прикључења држава Балкана инфраструктури гасовода „Турски ток“. Између осталог, једна од варијанти продужетка другог („извозног“) крака гасовода може постати магистрала која почиње на „тачки преузимања/пријема“ руског гаса на бугарско-турској граници. Крак би даље пролазио по територији Бугарске, Србије, Мађарске и Аустрије до кључног западно-европског дистрибутивног центра за гас у аустријском Баумгартену.
Према расположивим информацијама, управо таква маршрута се, по задатку ПАО „Газпром“, у овом тренутку разрађује са техничко-економске тачке гледишта у извођачкој компанији «НИИгазэкономика». Поред тога, та иста компанија изучава садашње стање гасно-транспортних мрежа горе наведених земаља по питању искоришћења већ постојеће инфраструктуре, у оквирима извозног продужетка гасовода „Турски ток“. [https://www.vedomosti.ru/newspaper/articles/2017/11/27/743132-vkrattse?utm_campaign]
Варијанта са прикључењем земаља Балкана у систем „Турског тока“ добија јасније обрисе на фону успешне реализације самог пројекта. Швајцарска компанија Allseas наставља са уградњом цеви у Црно море, у складу са првобитним графиком, а „Газпром“ је са своје стране донео одлуку у оквирима проширења инвестиционог програма да увећа капитална улагања на изградњу гасовода у 2017. години за 1 милијарду долара. Тако да се укупна вредност пројекта процењује на 7 милијарди долара.
Поред тога, расходи на реализацију пројекта „Турски ток“ представљају један од кључних тачака у инвестиционом програму „Газпрома“ за 2018. годину, који су без преседана – овде се планира улагање више од 1,2 трилиона рубаља (20 милијарди долара). [https://www.vedomosti.ru/business/articles/2017/11/22/742619-gazprom-investprogrammu?utm_campaign]
Инвестициони програм „Газпрома“ за 2017. годину износио је 1,13 трилиона рубаља.
„Са реализацијом пројекта „Турски ток“ Русија ће постати стратешки важан играч, који обезбеђује безбедност енергетског снабдевања како Турске, тако и земаља ЕУ. Због тога се наставља узајамна сарадња двеју земаља у трговини и енергетици – то је тако важна етапа са тачке гледишта формирања нових савеза, политичких институција и нових економских баланса у региону“ – веома исправно констатује турско издање Yeni Safak. [http://www.yenisafak.com/yazarlar/erdaltanaskaragol/rusya-ile-yeniden-baslamak-2041099]
Оцењујући перспективе реализације пројекта „Турски ток“ и његових извозних могућности, треба имати у виду и постепени пораст извозних испорука самог „Газпрома“. „У овој години ми ћемо апсолутно сигурно поставити историјски рекорд испоруке гаса у Европу. Обими испорука, као што видимо, премашују 190 милијарди кубних метара“ – посведочио је председник Управног одбора ПАО „Газпром“ Алексеј Милер. [https://www.vedomosti.ru/business/articles/2017/10/17/738133-eksporta-gazpromu?utm_campaign]
„Газпром“ је суштински увећао испоруке гаса, па тако и потенцијалним потрошачима руског гаса преко система „Турски ток“ чији део већ пролази по дну Црног мора. Према подацима саме компаније, у периоду од 1. јануара до 15 новембра текуће године, увећање потражње за руским гасом демонстрирала су и тржишта на које је орјентисан гасовод „Турски ток“. Раст испорука гаса у Турску, у поређењу са истим периодом прошле године, износио је 21,7% (4,4 милијарди кубних метара гаса). Такав раст у Грчку износи 12,1%, Бугарску – 7,1%, Мађарску – 24,4%, Србију – 26,7%. Између осталог, у Србију је већ до 15. новембра било испоручено исто толико гаса колико за целу 2016. годину – 1,75 милијарди кубних метара гаса. [http://www.vestifinance.ru/articles/93925]
Истовремено расте и сопствена производња гаса у „Газпрому“. За девет месеци текуће године она је порасла за 19,1% у поређењу са три квартала 2016. године. [https://www.vedomosti.ru/newspaper/articles/2017/10/03/736236-vkrattse?utm_campaign]
На крају, још један, не мало важан моменат у контексту изградње гасовода „Турски ток“, представља позиција Европљана по питању противљења новим антируским санкцијама, које су објављене у Вашингтону почетком августа текуће године. Према признању Стејт департмента САД, Европска унија је организовала неколико рунди сусрета између представника Брисела и Вашингтона, по чијим резултатима је Стејт департмент пустио специјално „јавно упутство за примену санкција“, које предвиђа да ће се у „фокусу реализације“ санкцијских одредби налазити пројекти који су започети после 2. августа. „Погледајмо како је Конгрес написао тај члан закона: укључио је у њега очигледно истакнуту инструкцију да се консултује са савезницима Америке, установио је модалитет дозвољавања, но, не и обавезе увођења санкција, и на разјашњењу Стејт департмента, који практично говори да се постојећи пројекти изузимају испод санкција, може се претпоставити да те санкције неће бити искоришћене против постојећих (то јест започетих до 2. августа) пројеката“ – сведочи стручњак Atlantic Council, бивши старији саветник Управе за контролу за иностраним активима Министарства финансија САД (OFAC) Брајан О’Тул. [https://www.rbc.ru/economics/03/11/2017/59fc65959a794768ca764958]
У вези с тим треба истаћи да санкцијски притисак од стране САД и ЕУ објективно јача узајамну сарадњу Русије и Турске – пре свега у енергетској области. „Газпром је изразио забринутост да та одлука може негативно да утиче не само на даљу реализацију пројеката „Турски ток“ и „Северни ток – 2“, него и на обавезе повезане са опслуживањем дејствујућих пројеката „Северни ток – 1“ и „Плави ток“ – практично се солидарисало са руском реакцијом на нове санкције САД турско издање Hürriyet. [http://www.hurriyet.com.tr/yazarlar/unal-cevikoz/rusyanin-satranc-tahtasi-40654959]
Заједно с тим, у идеји продужетка извозног крака гасовода „Турски ток“ преко Балкана, у меридионалном правцу у правцу Баумгартена постоји озбиљан конкурент у виду пројекта ITGI Poseidon, који предвиђа широк пролаз гасовода од грчко-турске границе кроз Грчку и Јадранско море у Италију. У корист ове варијанте говори и стечено искуство узајамне сарадње Русије са Грчком и посебно Италијом у енергетској области – значи са две државе ЕУ, које се упркос свему традиционално изјашњавају за узајамну сарадњу са Москвом.
Тако да Србија и друге земље Балкана треба да пожуре са својим избором енергетске стратегије. У супротном, гас их може заобићи.
