Прочитај ми чланак
Вероватно сте, негде већ видели ову фотографију, а можда и знате ко је овај декица?! Ако нисте, ево сада је прилика да се мало боље упознате са декицом !Његово име је Добри ( Добре-на бугарском) и наизглед је веома чудан ( за неке ) али у питању је једна интересантна личност коју познаје цела Бугарска.
Вероватно вам изгледа да је просјак или Јуродив?!
Сигурно је и једно и друго али поред свега краси га нешто што ретко ко има данас на овоме свету – племенита личност!
Наиме, ради се о једном старцу из Бугарске, који је пуки сиромах, а даривао је Бугарској Православној Цркви преко 20 000 евра. Сваки дан стоји у храму и проси, али не за себе, већ све скупља и даје Цркви. Највећи је дародавац Цркве у последњих неколико деценија, као појединац. И то, пешачи неколико километара до Цркве, а онда и назад. Зову га Праведник из Бајлова.
Веровали или не овај декица је ушао у 99. годину свога живота а изгледа доста млађе!
Благодат Божија дише свуда па и код деке Добре!
Ево и једног врло поучног снимка као пример како сви можемо чистим срцем угодити Господу не грабећи само за себе.
Снимак је направљен 2010.г. када је дека Добри имао 96.године!
Транскрипт разговора :
Новинар:
– Велики Православни храм Бугарске (мисли се на патријаршијски храм Светог Александра Невског ) константно има проблем са недостатком средстава (новчаних). За неверовати је да је баш тај храм, у којем барем једном месечно служе сви бугарски митрополити, у који преко целе године уђе на десетине страних делегација веома високог ранга, храм који је символ не само Бугарске Цркве, већ и целе Бугарске, е баш тај храм, као свог највећег донатора има једног сиромашног старца.
Говори , предстојатељ храма Светог Александра Невског:
– Нисам могао да верујем, и то јесте за неверовање, али највећи донатор је дека Добри (на бугарском Добре), онај што га сви познају, обучен у народну ношњу и који прави наклон пред сваким, е тај дека Добри, у току прошле године једноставно је даривао наш храм са 35 700 лева, а то је око 20 000 евра. Ево, ту су.
Новинар:
Човек који познаје деку Доброг, рећи ће да то просто није могуће. Он је толико сиромашан и скроман човек.
Епископ Тихон:
Ето, зато и држим документацију. То је највећи дар последњих деценија… Овде, за овај храм.
Новинар:
Питао сам се где бих могао да пронађем деку Доброг, да бих га снимио, и ето, за један тренутак баш он тихо улази у храм да би се потпуно посветио свом молитвеном подвигу.
Многи (већина) га сматрају за обичног просјака, а заправо овај деведесетшестогодишњи дека, са пензијом од 160 лева (око 80 евра) сваки дан када не пада киша долази из свог села Бајлово у глави град, да би сакупљао стотинку (део једног лева) по стотинку и лев по лев, и то никада за себе!
Епископ Тихон:
Један човек, који дан за даном прелази од куће десетине километара и ту проси од људи и клања им се, скупља негде по стотинку, негде по лев, а негде по два…
Баш тај човек нам је даривао 35 700 лева.
Новинар:
Убеђен сам да су многи становници града Софије видели деку Доброг како стоји покрај врата једног или другог храма у главном граду. Тако, година по година, са чашом у руци, он је сакупљао средства и давао својим познаницима да их однесу у банку.
Пре свега, помагао је око обнове Елешничког манастира, а потом у мају месецу прошле године отишао је код службеника који је одговоран за финансије у храму Светог Александра Невског и само му је рекао: Дођи да ти дам паре за храм.
Новинар:
Када сам питао деку Доброг зашто је дао новац, он је једноставно одговорио:
„Скупљамо за манастир. За манастире… Изграђујемо манастире – напуштене.
Успостављамо их… Не правимо баш много, али… Обнављамо оне који су уништени, који су остављени… Пропали, растурили се и нико не иде у њих… А имају потребу за подизањем и поправљањем… И тако, поправљамо их.“
Новинар:
Узалуд сам тражио у потврдама о рачунима не бих ли пронашао име неког познатог пословног човека или громогласног политичара да је подарио нешто за Патријаршијски храм…
Не, није било таквих имена. Име деке Доброг из Бајлова и сума коју је подарио је као шамарчина свима надуваним, самозадовољним, уображеним, са својим лажним добротворним кампањама, које су савршено прорачунате као „корисне“ у јавности. Докле је дошло наше друштво када је највећи дародавац међу нама један изнемогли и сиромашни старац?!
И када нас Црква за неко време позове да јој предамо своју лепту да би се поново установило благољепије нашег Патријаршијског храма, не оправдавајте се да немате да помогнете, јер дека Добри из Бајлова сваки дан показује да је то могуће и овако тихо направити.
Молитвени Христов војник који свакога дочекује са наклоном и испраћа речима: РАДУЈТЕ СЕ У ГОСПОДУ!
Странац у свету или истински светитељ, којег чак и не примећујемо…
