Прочитај ми чланак

СТРАНКЕ ПАРАЗИТИ у српској политици

0

Чему немоћни дугују свој успех? Њихов декадентни поглед на свет заснован је на уновчавању, капитализацији хендикепа.

ФОТО: Србин.инфо – Ненад Златановић

Чему немоћни дугују свој успех? Њихов декадентни поглед на свет заснован је на уновчавању, капитализацији хендикепа.

Србима не прети вирус зика, али постоји опасност да оболе од друге врсте болести. Уживање у привилегијама незаслужене власти не спада у полно преносива обољења, јер Срби секс доживљавају као женско политичко питање. Међутим, постоје странке без подршке, чији су функционери опаснији од сиде, зике, маларије и еболе заједно. И најтеже болести се лече, али нема спаса од Палме, Дачића, Чанка, Љајића, Чеде и, наравно, Вука Драшковића.

Како функционише ова политичка субверзија? Реч је о странкама које освајају једва пет или мало више од десет одсто гласова. Пошто њихови аргументи нису добри изборни резултати, добар програм нити државотворна политика, симбиозу су прихватиле као егзистенцијални паразитизам и патентирале га као изум помоћу кога се увек бива део власти.

Природа нас учи да ниједан паразит није безопасан. СПС потврђује то правило. Дан пре него што је Вучић отпутовао у Париз да с представницима Европске уније преговара о отварању поглавља 23 и 24, Душан Бајатовић, први сарадник Ивице Дачића, пуцао му је у леђа. Вучић је у Француску пошао тврдећи на нико њему, Србији и Београду неће одређивати шта ће радити. Бајатовић је, још док се Вучић укрцавао у авион, изјавио како се о Србији одлучује у Москви и Вашингтону.

КОМБИНАЦИЈА УЦЕНА И БЕСКРАЈНЕ СЕРВИЛНОСТИ

Зашто Бајатовић подрива Вучића? Зашто поткопава премијерову сталну тврдњу да се о Србији одлучује искључиво у Београду? Бајатовићев метафизички радикализам није случајан. Он у правом тренутку упозорава Вучића на то да СПС може бити штетан ако не буде део владе и да ће бити јефтиније ако буду намирени с два-три министарства.

Мада не смеју да кажу, на сличан начин размишљају и СПО, ЛСВ, СДПС, ЛДП. Годинама су уценама и бескрајном сервилношћу успевали да дограбе део незаслужене моћи, на било ком нивоу. Садашњи локални и покрајински савези ни по чему не одударају од установљеног правила.

ФОТО: Србин.инфо – Ненад Златановић

Чему немоћни дугују свој успех? Њихов декадентни поглед на свет заснован је на уновчавању, капитализацији хендикепа. Свој лош рејтинг и резултат успевају да користе као савршен мамац за велике странке. Партије полипи обећавају највећој странци, коју користе као домаћина за свој паразитизам, да ће уместо ње радити прљаве послове, примати ударце за лош рад владе, подметати главу за премијера и министре.

Да би тај накарадни систем функционисао, кечеви у рукаву су им бескарактерне незналице које мисле да је Хомер познати холивудски забављач или у најбољем случају стрип-јунак, а Хорхе Луис Борхес фудбалер Барселоне; дангубе које су на часове физичког ишле с девојчицама јер нису могле да прескоче козлић нити да ураде стој на рукама; тужибабе због којих су најбољи ђаци избацивани с часова; продавци шаниране гардеробе; особе које подвођење другарица страначким функционерима виде као врхунац борбе за добробит заједнице – они су постали најспособнији Срби и Српкиње. Заменици градоначелника, директори, покрајински секретари… постали су људи за које на изборима не гласа ни властита супруга, чак и кад добије паре за раскошан шопинг.

Осиона нестручност, непросвећеност, неумереност у незнању представља кључ на основу ког симбиоза покварености и политике опстаје као најуноснији бизнис у Србији. Нихилистичка страст ка деструкцији, учествовању у власти по сваку цену – представља капитални ресурс странака медуза.

ПАД РЕЈТИНГА ЈЕ ОПАСНА БОЛЕСТ

Из погрешног убеђења да су закулисне играрије невидљиве грађанима, односно да је јавност засењена лакрдијашком помпом симулираних страначких сукоба, институцији власти одузет је ексклузивитет. Створен је утисак да може владати свако ко је довољно бескрупулозан да се може добро уновчити. Пратећи логику лењости пантљичаре, странке паразити, које до 12 одсто гласова могу теже него до врха Каракорума, полтронством и сервилношћу омогућују небитнима да одлучују о најважнијим питањима.

Дакле, СПС, Јединствена Србија, ЛДП, Чанков ЛСВ, Тадићева странка у распадању заслужни су што је политика у Србији из ексклузивне мануфактуре за одабране, наменски преправљена у индустрију новца за недостојне.

О вртоглавом одумирању због симбиозе с пијавицама најбоље могу да сведоче Војислав Коштуница и Борис Тадић. Пројекат прве Коштуничине владе заснивао се на незваничној мањинској подршци Дачића и СПС, али је прави циљ тог подухвата био да пацификовани социјалисти униште Демократску странку и Тадића. Коштуничин астролошки прорачун није предвиђао пад личног рејтинга, него је био утемељен у претпоставци да ће неприметно ускрснули Дачић одузети бираче Тадићу. Десило се да је Тадић преузео бираче Коштуници, али је њему коалиција с Дачићем одузела све. И власт и странку.

Српска напредна странка већ четири године храни многобројне политичке организме адаптиране на вечити опстанак у власти, упркос недостатку подршке грађана. СНС што пре мора донети стратешки важну одлуку о самосталној владавини да јој се не деси да је у друштву сувишних не стигне одмазда за политику попустљивости и инертности. Предуго дружење с пијавицама може довести до патолошких промена. Пад рејтинга је опасна болест и тешко се лечи.