Прочитај ми чланакШта спаја ове три личност? Организација Народна одбрана. Истражујући шта је београдска дневна штампа писала о Масонском конгресу у Београду од 12. до 15. септембра 1926. године, прочитао сам да се 17. септембра исте године у престоници одржао конгрес Народне одбране у сали Кола српских сестара у Франкопановој улици. Како је писао лист Време, конгрес је био „тајан“, издат је само коминике. Дакле, тајна организација је одржала јавни, а јавна је одржала тајни скуп, што је, наравно, случајност.
Заборављене чињенице као поука
Шта спаја ове три личност? Организација Народна одбрана. Истражујући шта је београдска дневна штампа писала о Масонском конгресу у Београду од 12. до 15. септембра 1926. године, прочитао сам да се 17. септембра исте године у престоници одржао конгрес Народне одбране у сали Кола српских сестара у Франкопановој улици. Како је писао лист Време, конгрес је био „тајан“, издат је само коминике. Дакле, тајна организација је одржала јавни, а јавна је одржала тајни скуп, што је, наравно, случајност.
За доживотног председника на конгресу Народне одбране изабран је војвода Степа Степановић. За првог потпредседника изабран је др Иван Рибар, адвокат. Изабрано је неколико заменика, међу њима и Хасан Ребац, начелник у министарству.
Међу почасним члановима били су Лука Ћеловић, др Милорад Гођевац, Веља Карић, апотекар из Београда. Занимљиво је да су они били оснивачи и финансијери у септембру 1903. Српске револуционарне акције, односно Српске комитске организације, чији је члан био и Хасан Ребац.
Међу функционерима конгреса изабраним 17. септембра 1926. биле су и личности које ће се у каснијим историјским догађајима наћи на супротним странама као што су др Владимир Ћоровић, др Милан Гавриловић, Велибор Јонић, др Хенрик Барић, Милан Банић, Коста Пећанац. За садашње време шаролико друштво.
У Народној одбрани било је чланова из свих крајева тадашње Краљевине СХС. Основни задатак организације изнет је у коминикеу: „…Народна одбрана има да јача све оне силе, које ће у нашој уједињеној отаџбини зајамчити успешну будућност“ (Време, 18. септембар 1926).
Чланови Народне одбране који су били незадовољни њеном „пацификацијом“ били су међу оснивачима организације Уједињење или смрт 9. маја 1911. С обзиром да се конгрес Народне одбране одржао два дана после међународног конгреса масона у Београду (1926), занимљиво је напоменути да су Хасан Ребац и др Иван Рибар тад били слободни зидари.
Време нешто оспори, нешто потврди, али процеси свакако нису једносмерни. Људи који су некада били у истим организацијама касније постају непомирљиви непријатељи. И обратно. Др Иван Рибар је после Другог светског рата формално био шеф државе која је неке од наведених личности осудила на тешке казне због припадности организацијама попут Народне одбране. Неке примере из прошлости не би требало заборављати да се не би понављали у будућности.
Народна одбрана основана је у октобру 1908. године после анексије Босне и Херцеговине, коју је извршила Аустроугарска. То је требало да буде организација за герилску борбу у Босни и Херцеговини. Међу оснивачима, у октобру 1908, били су Бранислав Нушић, Јован Дучић, Јаша Продановић, Љуба Давидовић и многе познате личности. Бранислав Нушић је био шеф добровољаца и због изразито ратног става дошао је у сукоб са властима. А како би Нушић другачије? С обзиром да није дошло до рата због анексије Народна одбрана је прерасла у културно-просветну организацију.
