Прочитај ми чланак
Илија Милосављевић Коларац, велики трговац из 19. века, задужбинар
Рођен је око 1800. године у селу Колари надомак Смедерева, по коме је и добио надимак Коларац, а умро је 18. октобра 1878. у Београду. Отац Милосав био је абаџија, а мајка се звала Јованка.
Као дете је рањен у Првом српском устанку. По његовој пропасти, Илијина породица пребегла је преко Дунава, али се Илија брзо нашао у Београду, са 30 пара. Радио је као трговачки момак за друге трговце, па је и 1827. године оженио ћерку једног од њих Милутина Радовановића, Синђелију Радовановић, рођену 1809. године. Отворио је сопствену радњу, болту. Недуго затим, преселио се у Панчево, због страха од књаза Милоша. Тамо је развио велику трговину и са Србијом и унутар Аустроугарске, првенствено са храном, али и са стоком, и веома се обогатио.
1855. умрла је Синђелија, коју је много волео, и он је сахранио у Београду, где се и сам преселио следеће године. Ту се бавио трговином соли и шалитром, па и неким рудницима. И раније је помагао књижевност, а 1861. је основао Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца уз помоћ Косте Цукића. До Првог светског рата фонд је издао 120 књига.
Тестаментом је оставио своје имање (око милион тадашњих динара) фонду за стварање београдског универзитета, што је била велика Коларчева жеља, и фонду за помагање књижевности. Спада у велике задужбинаре Србије. Његова најпознатија задужбина је Коларчев универзитет.
То је послован човек, а не капиталиста који се ставља на службу ближњима и друштву у целини. Њему не служе већ он каопојединац управља произвођачима у границама највеће могуће остваривостидобробити за све директно укључене у радни процес, а преко њих и на добробитњихових породица, локалне заједнице и државе.
КОНТАКТ
Сви ви који имате идеје, предлоге или пројекте који би помогли Србима широм света, да се на најквалитетнији и најбржи начин повежу са Србима у отаџбини, путем пословне и научно-културне сарадње (улагања, стратешког партнерства, научних пројеката, стипендија, културних манифестација и итд.) можете се путем мејла [email protected] обратити Мирољубу Стевановићу, успешном српском пословном човеку из Граца (Аустрија), који ће помоћи да те ваше иницијативе стигну до правих и најкомпетентнијих наших земљака у ресејању.
Корисност предузетника-домаћина је директно супротстављена експлоататорској праксимаксимизирања профита.
Предузетник-домаћин не посматра државу као специјализовани сервис запружање услова за богаћење већ као савезника који поседује знање, ресурсе иновац.
Нажалост улога државе бар до овог момента се сводила на обезбеђивање пословног амбијента што у преводу ништа друго не значи него обезбеђивање најбољих могућности за богаћење и то у виду пљачкашке првобитне акумулације капитала.
Немојмо се заваравати да ће држава сама по себи дистрибуирати доходак ка најширим слојевима становништва уколико иста за то мора да тражи и добије благослов од неолиберала од којих га никада добровољно неће добити.
Текућа мигрантска криза је тихи али поплавни, дакле незаустављиви обрачун неолибералног концепта са концептом високо-развијених европских социјалних држава.
Чему ми да се надамо при таквом развоју ствари?
На ову тему далеко компетентније од мене говори невелики број српских интелектуалаца.
Они су нам указали на пошаст и њене методе али не можемо сада седети скрштених руку и чекати да та шачица интелектуалаца и победи звер.
Тај задатак можемо и морамо обавити ми, овај пут на срећу без проливања сопствене и туђе крви.
Заблуда је и да ће српска политичка левица или десница приволети на уступкеа камоли зауставити перјанице неолибералне доктрине са наших простора.
Како и би, кад управо њима одлазе на поклоњење и апанажу.
Истовремено се посланици као бирани представници народа у Скупштини Републике Србије понашају као да су их тамо довели Бжежински и Сорош, а не народ натакозваним слободним парламентарним изборима.
НОВО НА СРБИН.ИНФО
Србин.инфо је у сарадњи са Србима из Граца (Аустрија) покреће рубрику ШТА ЧИНИТИ. Више о овоме погледајте ОВДЕ.
Како се још никада нико уисторији човечанства није добровољно одрекао власти и привилегија које она са собом носи једино што нам преостаје је да их приморамо да седну за преговарачки сто.
Једино на шта неолиберална доктрина није имуна је редистрибуција капитала.
То је њихова „ахилова пета“.
Како народна пословица каже „клин се клином избија“ потребно је „клин“ исковати само од материјала од којег је саздан предузетник-домаћин.
Уколикосте саздани од таквог материјала једино природно је да нам се придружите. А тада ће вам се само касти шта нам је чинити!
Извор: Србин.инфо – Зоран Р. Тасић
