Прочитај ми чланак
Ретко где у свету пацијент може да комуницира са лекарима и анестезиолозима док му оперишу крвне судове на врату. Таква техника привукла је лекаре из иностранства да дођу у Београд, и то у Клинику за васкуларну и ендоваскуларну хирургију КЦС и да уче од наших најбољих стручњака.
(Блиц)
Страни хирурзи ће током пет дана учествовати у 30 интервенција
Ретко где у свету пацијент може да комуницира са лекарима и анестезиолозима док му оперишу крвне судове на врату. Таква техника привукла је лекаре из иностранства да дођу у Београд, и то у Клинику за васкуларну и ендоваскуларну хирургију КЦС и да уче од наших најбољих стручњака.
Током пет дана у више од 30 интервенција учествоваће и учити од наших хирурга лекари из Бразила, Италије, Румуније, Аустралије и Републике Кореје. Укупно шест хирурга и анестезиолог. За ову “школицу” постоји листа чекања, а већина оних која је већ била у КЦС наредних година опет аплицира и жели да се врати.
Оптималан број гостију је сведен на само шест до осам лекара, како би сви имали прилику да виде и питају оно што их занима и да на најбољи начин унапреде своје знање и искуство.
– Многе болнице у свету ову методу не примењују. Ми смо једна од ретких болница које на овај начин обављају операцију каротиде на врату. У Европи се масовно користе стентови и ендоваскуларне методе, па млађи лекари немају где да науче и немају искуства што се тиче отворене хирургије. Ти млади људи из Европе уче овде отворену хирургију, а наше искуство је огромно, преко 600 операције сваке године – објашњава на почетку разговора разлог доласка странаца у Београд проф. др Душан Костић, заменик директора Клинике за васкуларну хирургију
Ова метода није нимало једноставна јер се током интервенције пацијенту потпуно зауставља доток крви у мозак.
– Само је врат пацијента у тоталној анестезији, што значи да је болесник потпуно будан. Оног тренутка када се прекине циркулација, имамо моменталан одговор пацијента да ли то може да поднесе или не. Уколико не подноси, ми то онда одмах знамо и у тим ситуацијама истог момента реагујемо. Зато и разговарамо са њима – каже др Костић.
