Прочитај ми чланак

Србија изумире, а бебе опет чекају

0

beograd porodiliste(Вечерње новости)

Прошлогодишња драма, када су жене месецима чекале на поступак вантелесне оплодње (ВТО), нажалост, прети да се понови и ових дана. Државне здравствене установе су пуне, а још није расписан тендер за приватне клинике.

Тренутно више од 200 парова који су прошли компликовану процедуру и којима је одобрена ВТО, чека да она буде и спроведена. У Републичком фонду за здравствено осигурање кажу да им је за расписивање тендера неопходно мишљење Института за јавно здравље Србије „Батут“ да су државни капацитети попуњени и сагласност Министарства здравља. Тек после тога моћи ће да распишу јавну набавку за приватне клинике.

Весна Миленковић, председница Удружења пацијената за вантелесно оплођење „Рода“, истиче да је неизвесност којој су изложене жене које чекају на поступак изузетно стресна и да то додатно утиче на успешност ВТО.

– Никада не знамо колико је новца издвојено и колико ће парова бити на годишњем нивоу укључено у ВТО, јер држава те податке неће да нам достави – тврди Миленковићева. – Стрес због те неизвесности је огроман и може драматично да утиче на то да ли ће оплодња бити успешна. Осим због чекања, незадовољни смо и критеријумима који су најстрожи у региону. Жене које напуне 40 година немају више шансу за бесплатан покушај, док је у Хрватској и Словенији горња граница 43 године. Сви кажу да хоће да помогну, а онда нас шетају од РФЗО, преко Министарства здравља до „Батута“. Државне болнице су пуне и сада се јавља исти проблем као прошле године. Питамо се зашто још нису расписали тендер. Проблем стерилитета је нарастајући и свеједно је да ли је разлог храна, ваздух, отрови или нешто друго, али је чињеница да је све мање људи који могу природним путем да добију дете. Волели бисмо да нам надлежни објасне да ли заиста имају намеру да се наталитет повећа.

И пушење смањује плодност

Учесталост женске и мушке неплодности је отприлике подједнака, а у највећем броју случајева је присутно неколико фактора код оба партнера – прича др Љубић. – То су хормонски узроци, анатомски проблеми са пролазношћу путева репродуктивних ћелија, инфективни и имунолошки фактори, као и поремећаји наследне основе. Не занемарујемо утицај психолошких фактора и спољашње штетне утицаје, а нарочито пушење.

Сања Миросављевић, саветник за медије у РФЗО, подсећа да се поступак ВТО ради у Клиничком центру Србије, КЦ Војводине, КЦ Ниш, ГАК „Народни фронт“, а од пре неколико месеци и у Здравстевном центру Ваљево. Она потврђује да места нема.

– Тренутно има 213 жена које нису упућене на ВТО због недостатка капацитета у здравственим установама – објашњава Миросављевићева. – Засада неће бити померања старосне границе, од 40 година, осим уколико Републичка стручна комисија за ВТО не измени овај критеријум. У зависности од финансија РФЗО, убудуће ће се евентуално разговарати о томе.

Чињеница је да је све већи број парова који се јавља на лечење због стерилитета, али и да су пацијенткиње све старије. У нашој земљи не постоји обавеза пријављивања ове болести, тако да се не може поуздано говорити о реалној учесталости.

– Све стручне процене указују на број од око 15 одсто парова који имају проблем стерилитета – каже професор др Александар Љубић, гинеколог из Специјалне гинеколошке болнице „Јевремова“. – Пацијенткиње које улазе у програм лечења су све старије, а просек је преко 35 година. Важно је да се што раније открије да проблем постоји. После одређеног временског периода незаштићених односа без постизања трудноће, потребно је потражити стручни савет. До 30 година живота жене то могу бити две године, од 30 до 40 година после годину дана, а после 40. године живота је већ после шест месеци потребно потражити професионалну помоћ.

Податак који, ипак, охрабрује јесте да је успешност ВТО у Србији око 30 одсто, што је у складу са другим европским земљама.

За новац без ограничења

Републички фонд за здравствено осигурање финансира два бесплатна покушаја ВТО, а кандидаткиње су лимитиране годинама, па у поступак могу ући само до 40. године. И неки градови су се укључили у овај програм, а Београд је финансирао и трећи покушај.

У приватним клиникама кажу да не постоји универзално ограничење броја покушаја и напомињу да се дешавало да је жена успела да затрудни из 12. пута.

– Процена се врши код сваког пара индивидуално – објашњава др Љубић. – Сигурно је потребно, уколико неки метод не успева више пута, размотрити разлоге и алтернативне путеве. Поступак кошта од 100.000 до више стотина хиљада динара, у зависности од врсте процедуре и лекова.