Прочитај ми чланак„Ономе ко свијет воли као себе сама треба повјерити бригу о свијету. А ономе ко у о свијету брине као о себи самом треба повјерити власт над свијетом.“ (Лао Це, око 570-око 470, кинески филозоф). „Добар владалац је сјенка Божја на Земљи.“ (Арапска мудрост).
Сликовито је, али тачно, казано да је херојска епопеја у Првом свјетском рату било доба када се свјетска историја уливала у српску, а не обратно.
Међутим, то славно доба је умногоме поништено стварањем Југославије, што је једна од највећих грешака у српској историји. Наиме, требало је створити (кон)федерацију српских земаља – Црне Горе, Србије и државе прекодринских Срба. На тај начин избјегао би се и српско-српски сукоб у Црној Гори који непрекидно траје.
На Мировној конференцији у Паризу, 1919.године, предсједник француске владе Жорж Клемансо је краљу Александру Карађорђевићу упутио неку врсту саучешћа:
„…морам…да изразим своје велико жаљење што са политичке позорнице свијета нестаје једно велико историјско име, а то је Србија.“
Послије Првог свјетског рата у активну службу Војске Краљевине СХС примљено је око 2.590 бивших аустро-угарских официра (претежно Хрвата), који су у априлу 1941.године масовно приступили Павелићевом НДХ режиму.
Словеначки политичар и правник Марко Натлачен је постао бан Дравске бановине (будуће словеначке државе), иако је на почетку Првог свјетског рата објавио србофобну пјесму „Србе на врбе“!?
А на другој страни, Милунка Савић, хероина из Балканских ратова и Првог свјетског рата, „српска Јованка Орлеанка“, жена са највише одликовања у историји ратовања, у међуратном периоду је више година радила и најтеже физичке послове. Између осталог, била је и чистачица у банци?! Умрла је потпуно заборављена.
Њемачко – швајцарски криминолог Рудолф Арчибалд Рајс, је један од највећих пријатеља српског народа, који је прошао албанску голготу и, савјесно и стручно, истраживао аустро-угарске и њемачке ратне злочине над Србима. Преминуо је, 1929. године, од мождане капи. Према наводима портала Novosti.rs, од 8.августа 2019.године, његов први комшија, пребогати бивши министар и ратни профитер, упутио му је тешке ријечи. Рајс је само тражио да „силеџија престане да тера запреге са грађом преко његовог имања, а екс-министар је бахато одбрусио:“ Ово је, бре, моја земља, Швабо, иди одакле си дошао!““
Тајне службе В. Британије и САД су припремиле и финансирале догађаје од 27. марта 1941. као и од 5. октобра 2000.године.
Пуч од 27.марта 1941.године је трагична грешка којом је српски народ преко Дрине масовно препуштен усташким кољачима. Омогућио је јачање и касније долазак на власт комунистичке антисрпске секте под вођством британског агента Јосипа Броза званог Тито. У другој половини 1944.године, комунисти су по Србији, без суда и суђења, стријељали више десетина хиљада најугледнијих Срба – цвијета Српства. Међу стријељанима су биле и жене – домаћице и малољетници. На Сремском фронту, у операцији која није имала војног оправдања, намјерно је жртвовано 20-так хиљада војнички необучених српских младића. У послијератном социјалистичком (комунистичком) добу једино је Србија имала покрајине – државе у држави.
Танасије Младеновић, писац и партизански политички комесар, признао је да су српски комунисти (и црногорски, додајемо) издали свој народ!
Почетком 90-тих година 20.вијека, опет су В.Британија и САД (у име тајне западне, мегакапиталистичке, англосаксонске владе) главни режисери оружане побуне у СФРЈ, која је довела до нестанка те државе на штету српског народа. Неколико стотина хиљада Срба из Хрватске и са КиМ протјерано је са својих вјековних огњишта.
Српски аутошовинисти и даље несметано и некажњено јавно унижавају темељне националне и државотворне вриједности и (само)оптужују Србе за геноцидност, иако смо народ који је, послије Јевреја, највећа планетарна жртва (више) геноцида у 20.вијеку.
Мило Ђукановић је починио највећу издају у свесрпској историји са трагичним геополитичким последицама. Наиме, неуставним приступањем Црне Горе НАТО пакту прекинута је копнена веза Русије са српским етничким и државотворним простором. Зато је један од главних задатака искрених патриота (Срба и Црногораца који говоре српски језиком) враћање Црне Горе српском и руском свијету, на миран, цивилизован, демократски и правно утемељен начин.
На Балкану смо окружени државама и/или државоликим творевинама бивших Срба чија су руководства острашћено антисрпски оријентисана. Црнохуморно казано: Бивши Срби су налик ураганима. Кад оду од нас, односе територију, језик, религију, историју…
Двовјековна англосаксонска стратегија (Велике Британије и САД) према Србима (као „реметилачком фактору на Балкану“) може се сагледати из ријечи Дејвида Гомперта (некадашњег потпредсједника „Ранд корпорације“ и члана америчког Националног савјета за безбједност), из 1994.године:
„Упоран економски и медијски рат против Србије мора послије одређеног времена да…омогући боље решење. Индустријски слом и упропашћени животни услови морају створити притисак за промјене…Изолација и биједа морају произвести демократску револуцију и довести на чело вође који желе да Србија нађе мјесто у друштву нација. Ми морамо бити спремни да Србију држимо у карантину све дотле док не буде искоријењен вирус који она у себи носи.“
Заједничка и непромјенљива политика тајне западне владе (западних мегакапиталиста из сјенке), чија су главна средства- власти, тајне службе, војна сила и медији САД и Велике Британије је, не само признавање независности лажне државе Косово, него и системски и континуирани војни, економски, медијско-пропагандни и политичко-дипломатски притисак на Србију да пристане на самоампутацију. У том циљу, од петооктобарског пуча до дана данашњег, у Србији су, са часним изузецима, на власт споља инсталиране гарнитуре које су показале потпуну спремност да испуне задатак – признање независности Косова. САД и В. Британија су главни спонзори и заштитници лажне државе Косово. Злочиначки, терористички НАТО пакт окупирао је око 15 одсто територије Србије и тамо изградио војну базу.
Али, несхватљиво, и даље један од приоритета спољне политике Србије јесте чланство у Европској унији, иако су 22 од укупно 27 њених држава чланица (међу њима највеће и најмоћније чланице) признале лажну државу Косово?!
Значи, Србија нема будућност, у постојећим границама, без чврстог војног, економског, политичког и културно-духовног савеза са Русијом. Српски народ треба да се и међусобно и са руским народом уједини у Богољубљу и Христољубљу. Бити у чврстом савезу са Русијом значи очување територијалне цјеловитости Србије са Косовом и Метохијом у њеном саставу, као и војну и енергетску безбједност Србије и опстанак Републике Српске. Наиме, Србија не може постати чланица ЕУ, ако не призна лажну државу Косово, ако не пристане на укидање Републике Српске, ако не приступи НАТО пакту и ако претходно не раскине економске, војне и политичке уговорне односе са Русијом, као и традиционалне духовне и културне везе са том државом и руским народом.
Неутралност Србије у ово доба када све више јача мрежноцентрична агресија Запада на Русију, те на српски народ и српске земље, равна је државном и националном самоубиству! Зато, браћо Срби, освијестимо се! Задњи је час!
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 17, 2022
