Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Михаил Мошногорски студира права на Универзитету у Новом Саду. Верује да наша земља има перспективу и позива вршњаке да овде остану
Србија је прелепа земља, а у Нови Сад, који с правом називају Српском Атином, заљубио сам се већ при првом сусрету, још као дечак. Слике дивног града, срдачних и гостопримљивих људи, стално су ми се враћале, и зато сам пре три године, по завршетку средње школе, одлучио да из Москве дођем у вашу, нама братску и пријатељску земљу, и ту останем. А, можда се и оженим!
Са широким осмехом на лицу, не кријући задовољство што је постао становник Новог Сада, прича Михаил Мошногорски (22), рођени Московљанин. Он је редовни студент треће године новосадског Правног факултета и на врло добром српском језику, с мелодичним руским нагласком, додаје да се нада да неће бити једини академац из Русије на Универзитету у Новом Саду.
– Заиста имамо много сличности, не само зато што смо словенски народи и језици и култура нам имају много тога заједничког – наставља Михаил да набраја разлоге због којих је заволео Србију, напомињући да је много изучавао и нашу историју, а у породици од малена учен да смо братски народи. – Много истоветног има и у лепоти различитости. Овде, као и Москви, на улици чујем разне језике, виђам људе других нација. Жене су нам подједнако лепе, а ваша ракија је блажа од вотке, и мање се пије.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
За време бомбардовања 1999. године, породица Мошногорски је била уз Србију. Иако је тада био мали, Михаил је, каже, пратио вести и било му је страшно што је НАТО напао Србију. – Језиво је било гледати снимке порушених мостова, зграда – присећа се ружне прошлости наш саговорник. – Искрено нам је било жао због оног што сте тада преживљавали.
Одлука да на студије дође у Нови Сад, више је, каже млади Рус, изненадила његове нове суграђане, него родитеље, родбину и пријатеље. Чврсто је решио да крене очевим стопама, чије име носи и постане правник, али у Србији. Пред синовљевом упорношћу, мајци Ини није преостало ништа друго, него да пристане.
Пред долазак у Нови Сад, Михаил је марљиво неколико месеци учио српски, како би одмах на почетку избегао језичку баријеру. Доста је читао на нашем језику, тако да му савладавање градива из правних наука није проблем. Највише га интересује кривично право и волео би да постане адвокат, и настави породичну традицију, али овде – у Србији!
– У почетку су ме често, чудећи се, питали откуд ја овде, када многи моји овдашњи вршњаци одлазе на разне стране света – препричава нам Михаил тренутке по доласку у Нови Сад. – Свима и данас, упорно понављам да Србија има перспективу, да треба овде да остану, али и да буду упорни да истрају и остваре оно што желе.
Млади Рус се заиста „одомаћио“ у Новом Саду, чије улице и широке булеваре најчешће прелази пешке, како би упознао сваки „кутак“. Очаран је Фршком гором, а учланио се и у Матицу српску и Градску библиотеку. Завршио је обуку за туристичке водиче и себи омогућио да путује и заради.
Када оде у домовину, жели што пре да се врати у Нови Сад.
– Носталгија! – вели новосадски Рус.
