Прочитај ми чланакАко је кардиналски колегијум заиста заседао, сазнавши да је Марјан Ристичевић постао председник парламентарне групе пријатељства са Светом столицом, то није значило да су се надбискупи преплашили због најаве да Марјан намерава да упозна све становнике Ватикана. Пре ће бити да су помислили како ће префарбати дела Микеланђела портретима Митра Мирића.
Није само истакнути члан владајуће коалиције био учесник ријалитија, где је стекао огромно искуство поред гомиле старлета, па је након више од 100 дана добро плаћеног заточеништва убачен у парламент, са задатком да излуђује опозицију. Експеримент је успео. Ристичевић као да поседује енергетски оклоп који је немогуће пробити, чак и кад га опозициони посланици опколе, а он урокљиво гледа у једну тачку.
Када се Војислав Шешељ исповедао дрвету истине у „Задрузи”, проповедајући увелом лишћу о идеологији великосрпског национализма, као да ћаска с хашким судијом Антонетијем, певачице с напумпаним уснама на пет атмосфера опчињено су гледале војводу у дијалогу с балваном.
Али, ако Ристичевић и војвода припадају странкама такозваних популиста, од равничарског либерала Ненада Чанака би се очекивало да одоли магнетској привлачности ријалити формата. Чанак се касније вадио како је то био његов психолошки експеримент. Наводно, ушао је у орвеловску пећину како би раскринкао то блато. О хонорару се није исповедао ни дрвету, ни медијима, а нарочито не бирачима. Ко ће поверовати да је партизан Чанак боравио у „Великом брату” као илегалац грађанске Србије у борби против баналности и простаклука?
Отуда је и позивање на устанак против ријалитија који је покренуо Владан Вукосављевић унапред осуђен на пропаст. Узгред, Вукосављевић је министар културе и информисања, али је убрзо могао да се увери коме је та функција уписана на сајту Владе Србије, а ко је заиста и обавља. Ако је и претпостављао да је то власник Пинка Жељко Митровић, све сумње у то отклонила је премијерка Ана Брнабић. Стала је отворено на Жељкову страну, док су остали чланови кабинета мудро ћутали. Да ли су били заузети слушањем „Трансцеденталних етида” Франца Листа или гледањем „Задруге 2” или „Парова”?
Иако је Митровић у једном од својих писама успоставио дијагнозу Вукосављевићу без магнетне резонанце, исписујући да је добио излив опере у мозак, тешко је поверовати да министар није знао да улази у борбу с истинским емитером који не зрачи само медијску, већ и политичку моћ. Ако је Вукосављевић сазнао да ће се његов дуги марш кроз институције завршити у реконструкцији владе која се одужила као револуција која тече, онда је већи играч него што се мислило. Не због тога што се у полемици са Жељком држао као Буковски против Маркиза де Сада, дакле јуначки, већ због тога што ће, ако више не буде министар, моћи да каже да га је сменио неко моћнији од премијерке. Не мислим на Александра Вучића, него на Жељка Митровића.
Међутим, ако је Вукосављевић у елитистичку побуну кренуо из уверења, онда су га емоције које су га понеле претвориле у солидног кандидата за ријалити звезду. Какав апсурд! Ако Жељко у размени жестоких рафалних увреда са својим противницима ужива и то не крије, Вукосављевић се нашао на непознатој територији, те није одолео да се у својим описима понашања власника Пинка спусти на надморску висину газде најгледаније комерцијалне телевизије. Шта није схватио Вукосављевић? Да је оно што сматра каљугом заправо ђакузи за Жељка Митровића.
Али, медијски магнат је у праву када, из те дивне воде, поручује да живимо у демократској либералној епохи која није савршена, али има своја правила.
По тим правилима, народ је, на Вукосављевићеву и на нашу жалост, тај који врши избор свега, па и телевизијског програма.
Шта је хтео да, између редова, поручи Жељко? Тражили сте либералну демократију, добили сте Луну Ђогани! У доба диктатуре, гледали смо „Опстанак”, цртаће, Драгана Бабића и „Кино око”, „Образ уз образ”, с Миленом Дравић и Драганом Николићем. Комерцијалне телевизије су биле забрањене, па су зли цензори пуштали филмске маратоне. Од Бергмана, до Хајрудина Крвавца.
На другој страни света, велика ријалити звезда на телевизији Ен-Би-Си био је магнат који је уживао да пред камерама отпушта младе јапијевце. Ријалити „Шегрт” славио је бруталност капитализма. Амерички гледаоци који нису подносили слављење похлепе као идеологије глобализма, пратили су породицу Кардашијан. Данас је звезда и водитељ „Шегрта” председник САД – Доналд Трамп.
Корпорацијска глобална хидра коју предводи елита супермилијардера и њихових политичких трбухозбораца смислила је како да се носиоци демократских процеса, дакле грађани, помире са судбом клетом. Скренули су им поглед са стварности, стварајући опсену. Отупљених чула, приковани уз телевизоре и интернет, почели су да живе животе чудака заробљених у кавезима, који по унапред смишљеним сценаријима, подстичу анималне инстинкте: свађе, туче, секс, превару. Није ли, уосталом, ријалитије у Србију увела урбана, некада андерграунд ТВ Б92, а потом су у разраду кренуле остале комерцијалне телевизије. Док су гледали „Великог брата”, на мала врата су прошле приватизације, зеленашке камате страних банака и утврђивање положаја транзиционих победника као нове елите. Није овде реч о телевизијском, већ идеолошком формату.
МЕДЕНИЦА: Бити Србин у Црној Гори равно је мучеништву! Љуке, Ненаде Чанку! https://t.co/4v3o3LORMv
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 23, 2018
Пуштао би Жељко све Бетовенове симфоније до јутра, нарочито ако би дириговао Палма, али систем вредности и гледаности већ је успостављен. Мада идеја с Палмом, који уместо бејзбол палице држи диригентску, није лоша.
Коме се не свиђа, нека научи да користи даљински.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
