Прочитај ми чланак
Педофилски скандали, верски порез, промењена демографска структура, развој модерне технологије, све више хомосексуалаца у свештеничким одорама, живот у потрошачком друштву где све има своју цену, последњих година су уздрмали хришћанство. Пре свега римокатоличку и протестанске цркве, а тендецију опадања верника имају и православци, док је уназад четири деценије највише порастао број муслимана.
Хаџилук у Меки: Број муслимана константно расте
Отуда је и све више полупразних или напуштених хришћанских богомоља, које хришћанским конфесијама постају финансијски терет, па се продају и често претварају у кафане, канцеларије, обданишта, атељеа, галерије, музеје, стамбене објекте, чак и аутомеханичарске радње.
Резултати извештаја који је сачинио амерички Центар за истраживање глобалног хришћанства о теми „Хршћанство у глобалном контексту, 1970-2020“, показују да су муслимани постали најбрже растућа популација, док проценат хришћана углавном стагнира. У целом свету 2010. године хришћана је било око 2,3 милијарде, односно 32,8 одсто, док се 2020. године очекује број од 2,6 милијарди што је 33,3 посто светске популације. Истовремено, муслимана је 2010. године било око 1,6 милијарди, односно 23 посто становника, док се у наредних седам година очекује раст на 1,8 милијарди, што је 24 одсто светске популације.
Муслимани су, ипак, постали бројнији од римокатолика. Ватикан је још пре шест година објавио да је број муслимана у свету премашио број католика и да је ислам постао највећа религија у свету. Према подацима ватиканског годишњег статистичког извештаја, ислам је тада исповедало 19 одсто становника света, док се 17 одсто изјашњавало као римокатолици.
– Док муслиманске породице настављају да рађају пуно деце, хришћани имају све мање потомства – рекао је монсињор Виторио Форменти за ватикански лист „Осерваторе Романо“. Ипак, хришћанство у целини, напоменуо је он, још је водећа религија.
Број православних верника у свету не прелази 150 милиона, процењују руски стручњаци, пренела је верска информативна агенција ВИА. Све православне цркве погађа демографска криза која је на граници катастрофе, тако да це број припадника и даље опадати. Најбројнија је Руска православна црква са око 100 милиона верника. Следе румунска са 20, грчка са девет, српска са осам милиона, и бугарска са шест милиона верника. Цариградска патријаршија има три милиона чланова у Турској, Грчкој, Америци, Аустралији и по Европи. Православних Грузина има два милиона. Древна Антиохијска патријаршија, са седиштем у Дамаску, има 1,4 милиона припадника, већином у дијаспори, а Јерусалимска патријаршија у Израелу и Јордану има 130.000 верника. Остале православне цркве имају мање од милион чланова – кипарска, албанска, пољска и чешко-словачка.
* Земље са највећим бројем атеиста
| Земља | Удео становништва |
|---|---|
| Јапан | 31 % |
| Чешка | 30 % |
| Француска | 29 % |
Црквени порез у Немачкој уведен је Вајмарским уставом 1919. године и служи за финансирања верских заједница. Порез је добровољан и плаћају га они који се изјашњавају као чланови римокатоличке, евангелистичке или протестантске цркве, односно јеврејске заједнице и још неких слободних религијских заједница. Осим парохија Цариградске патријаршије, верници других православних цркава га не плаћају.
Од 1945. па до пада Берлинског зида 1989. године у западној Немачкој је практично било немогуће избећи црквени порез. Јер, у то време изјаснити се без вероисповести, тј. као атеиста, аутоматски је послодавце и порезнике наводило на помисао да се ради о непожељном комунисти. Након урушавања комунистичког Варшавског пакта између атеисте и комунисте више се не ставља знак једнакости, а економска криза од 2008. године узроковала је повећање броја атеиста како би се избегло плаћање црквеног пореза. Црквени порез у Немачкој својевремено је био осам до девет одсто од пореза на доходак. Због економске кризе и пада примања црквени порез је пао на 3-4 одсто. Према наводима немачких медија, пун износ црквеног пореза сада плаћа око 30 одсто чланова верских заједница. А онима који га више не плаћају бискупи почињу да прете искључењем из црквене заједнице, ускраћивањем причешћа, крштења, венчања и опела.
Црквени порез се плаћа и у Аустрији, и три званичне цркве у Швајцарској (католичка, протестантска и старокатоличка која не признаје догму о непогрешивости папе) убирају порез од верника. У Базелу је овај порез највећи док се у кантонима Женева, Нојшател и Тићино ова такса плаћа добровољно. Сматра се да многи напуштају цркву да не би плаћали порез. Недавно је Федерални суд донео одлуку да верници који не плаћају црквени порез не могу да буду искључени из Цркве.
Савремено доба које је убрзало живот западног човека до усијања, донео је и одрођеност људи од религија. Интернет је померио многе границе, већ годинама се покрећу сајтови где се за пет долара нуди молитва трипут дневно за све вере. Власници странице се рекламирају да је то мала цена за пут у рај свих оних који немају довољно времена да се свакодневно посвете Богу. У менију се може одабрати вера – протестантска, католичка, јеврејска, ислам… За сиромашније су понуђене и скраћене молитве уз попуст, док се новим католичким верницима нуди „Оченаш на акцији“ за само 3,95 долара месечно. Страница је објавила изјаву о одрицању од одговорности: „Као што је случај са свим молитвама, коначни резултати зависе само од Бога, јер се све дешава његовом вољом. Не примамо рекламације уколико молитве које сте наручили нису дале резултат“.
(Вести)
