Прочитај ми чланак
„Људско срце има незгодну склоност да судбином назива само оно што га уништава“ казао је Албер Ками. Оставићемо сада великог Камија на трен.
Сока Зорић је жена која је за време Другог светског рата живела у Огару, општина Пећинци, тадашњи земунски срез. Остала је без два сина у том рату. Славко је погинуо у партизанима а Рада живот окончао у неком од бројних логора.
Сока је дочекала крај рата. Нова власт је кренула да национализује (одузима) људима најпре њиве, потом летину. Ред је дошао на свиње.
Гледајући како јој одводе свиње, Соки је препукло оно што има незгодну склоност. Вероватно је последње што је помислила било „зар су за ово моја два сина дала животе“.
Село јој се чак после цинично подсмехивало да је преживела синове, али да није могла и свиње.
