Прочитај ми чланак
Павле Каплан, словачко-мађарског порекла, постао православни свештеник и старешина цркве Светог Николе у Сегедину. Још као дечак одлучио је да постане Србин православац. Свира хармонику за своју душу и парохијане.
Последњих дана новембра у Цркву Светог Николе у Сегедину пристигла је група од четрдесетак туриста из Србије. Дочекао их је отац Павле Каплан, парох који је управо завршавао кречење свог храма. Са мајсторима и парохијанима прота Павле припрема славу Свети Никола, на коју ће му доћи гости из Мађарске и Србије.
– Ово је велика парохија, покривамо Сегедин и Сириг, али имамо све мање парохијана, свега 120. Срби лагано нестају у Мађарској, мање се рађају, више умиру. Од када сам пре седам година преузео парохију, имао сам 19 крштења, шест венчања и два опела – прича нам прота Павле на одличном српском језику, са благим призвуком мађарског.
Прота је, наиме, рођен 1971. године у мађарској породици Каплан, од оца Павла, словачког порекла, и мајке Маргите, Мађарице, али је, како рече, са 12 година пожелео да буде Србин.
– Рођен сам у Будимпешти, али сам одрастао у мешовитој породици и српском окружењу. Од малих ногу ишао сам код тетке у Помаз на српску славу, јер је њен муж и мој теча био Србин православац. Славили смо Марковдан и Ђурђевдан, па сам ја у Помазу учио српске песме и српске речи, најчешће поздраве и захвале. Када сам у дванаестој години почео да учим да свирам хармонику, као члан подмлатка српског фолклора у Будимпешти, научио сам у српској цркви да свирам кола. Толико сам заволео Србе да сам пожелео да постанем православац – прича млади прота, који са дугом косом и оштрим брцима лични на француске мускетаре.
ТРОЈЕ ДЕЦЕ – МИРЈАНА, СОФИЈА И ЛАЗАР
Прота Павле Каплан се као Србин православац оженио мађарском девојком Тинеом из Ердеља, пореклом из румунске Трансилваније. Крштена је и добила је православно име Мирјана. Прота и протиница имају троје деце са библијским и српским именима Мирјана, Софија и Лазар, који добро говоре српски.
Имао је само 16 година када га је у Саборној цркви у Сентандреји крстио прота Воја. У међувремену млади Павле Каплан је завршио средњу медицинску школу и радио као инструментар у операционој сали болнице „Ужоки“ у Будимпешти. Почетком деведесетих, када је почео распад СФРЈ и страдање Срба у Хрватској, пожелео је, каже, да подели судбину са српским народом.
– Жеља да будем српски православни поп рађала се у мени годинама, лагано, онако како су се шириле моје симпатије према Србима и моје знање о Српској православној цркви. Ја Србе ценим као борбен и поштен народ, а Срби су мене прихватили као свога. Никада ме нису питали ко сам, одакле сам, то овде у Сегедину није обичај. Срби би ми, када бих дошао у њихову цркву или на славу, говорили: „Ту си, наш си!“ – смеје се прота Павле док се сећа тих тренутака.
У тешко време по Србију и Србе у Мађарској, овај младић словачко-мађарског порекла, крштен као Србин, затражио је благослов од владике будимског Данила да упише Богословски факултет у Београду. Студирао је од 1990. до 1996. године.
– Многи пријатељи потврдили су ми тада да, упркос недаћама, београдски Богословски факултет пружа највиши образовни ниво у читавом православном свету! После студија постао сам владикин ђакон у српској цркви у селу Ловра, а тек 1997. сам о Божићу рукоположен за јереја у Сегедину.
Садашња црква у Сегедину, у некадашњем подграђу Паланка, грађена је у два маха. Привремена црква мањих димензија подигнута је 1732. године. Радови на новом храму су започети 1773. године, а тек 1805. године цркву је осветио епископ Јован Јовановић. Отац Павле је дугогодишњи руководилац кампа Епархије будимске који се одржава увек у другом месту у Мађарској, у којима децу учи српски и мађарски језик.
– Данас као прота у Цркви Светог Николе у Сегедину бринем о напретку парохије и храма. У нову 2014. годину улазимо са великим надом да ће наши парохијани и пријатељи да дарују овој светињи два нова звона. Наиме, наш храм девет деценија није имао звоно. Сада има само једно, а наше жеља је да се са три звона на цркви далеко и боље чујемо – каже прота Павле Каплан.
(Вечерње новости)
