Прочитај ми чланакПред нама је судар председника Доналда Трампа и специјалног истражитеља Роберта Милера.
С обзиром на храброст коју је показао као први сенатор који је подржао Доналда Трампа, Џеф Сешонс (на слици испод лево) заслужује бољи третман свог шефа од Твитер блаћења, које однедавно добија. Не само што је државни тужилац био лојалан Трампу и његовој агенди већ и зато што има поштовање и наклоност бивших колега у Конгресу и на ширем плану популиста и конзервативних кругова у земљи.
Трампови твитови о Сешонсу само деморалишу његову базу. Ипак, председник има право да буде разочаран и бесан. Једногодишња FBI истрага о руском хаковању није резултовала подизањем ниједне оптужнице. Председник немоћно посматра како специјални истражитељ (мисли се на Роберта Милера (на слици изнад), чија званична титула је „специјални саветник за истрагу о Русији“; прим. прев.) око себе окупља ескадрон смрти унутар председничке администрације са прећутним циљем да га оборе са власти.
Трампово понашање указује да Милерову претњу сматра потенцијално фаталном. Како смо дошли до ове опасне тачке ако нема доказа да је Трамп или неки виши сарадник био умешан у хаковање? Чак ни састанак Доналда Трампа Јуниора из јуна 2016 – кад му је пријатељ рекао да Москва има компромитујуће материјале о Хилари Клинтон – није кривично дело. Глуп потез јесте, али кривично дело није. Дакле, како смо доспели у ситуацију да се говори о импичменту и председничким помиловањима?
ЛОВ НА УСКРШЊЕ ЈАЈЕ
Прво, државни тужилац Сешонс, као саветник у кампањи и Трампов заменик који се састао са руским амбасадором, морао је себе да избави од истраге. Због тога је заменик државног тужиоца Род Росенстајн преузео надзорну функцију. Трамп је потом отпустио директора FBI Џејмса Комија и похвалио се руском министру спољних послова да је скинуо са врата тог „лудака“. То је процурело из Овалног кабинета. Коми је потом пустио у јавност белешке његових сусрета са Трампом. Росенстајн се из свега извукао именовањем специјалног истражитеља. А изабрао је булдога – бившег шефа FBI Роберта Милера.
Дакле, где смо сада? Упркос одсуству доказа да су Трамп или његови помоћници били у дослуху са Русијом поводом хаковања, контраобавештајна истрага се претвара у кривичну. Милер сада запошљава истражитеље ветеране и тужиоце специјализоване за криминал белих крагни.
То није лов на вештице. Ради се о лову на ускршње јаје из дворишта Беле куће, при чему најколоритнија јаја представљају пореске пријаве и финансијски подаци Доналда Трампа, човека који је изградио империју некретнина у граду у којем се победници хвале како су опустошили губитнике. Сваки Трампов непријатељ ће га цинкарити код Милера. Штавише, није забележено да је некад специјални истражитељ који је именован и подржан од стране медија окончао мисију без скидања нечијег скалпа.
Трамп то разуме. Извештаји о његовој фрустрацији и бесу указују да је свестан како је – делимично и својим грешкама – сатеран у клопку (kill-box), из које можда нема безболног изласка. Оно што Трампу треба је човек на челу Министарства правде који ће Милерову истрагу ограничити на руско хаковање и спречити његове људе да тумарају док не нађу инкриминишући материјал.
Осврнимо се сада на Трампов све ужи маневарски простор. Он може да отпусти Џефа Сешонса. Али то ће разбеснети Трампову базу, која сенатора види као свог лојалног војника. Свако кога би Трамп потом номиновао за позицију државног тужиоца не би био одобрен уколико се не обавеже да се неће мешати у Милеров рад.
Могао би наложити Росенстајну да отпусти Милера. Али Росенстајн би се присетио улоге Елиота Ричардсона у масакру суботње вечери, кад је као државни тужилац одбио да отпусти специјалног тужиоца Арчибалда Кокса, дао отказ, и потом био канонизован у мученика од стране медија ненаклоњених Никсону.
СМРТНА ПРЕТЊА
Чак и ако Трамп пронађе лојалисту у Министарству правде који би био вољан да одигра улогу некадашњег заменика министра правде Роберта Борка, који је извршио Никсонову наредбу и отпустио Кокса, то би значило само Милеров одлазак, али његови тужиоци и истражитељи би остали ту где јесу, држећи се на дистанци.
Кад је отпуштен Арчибалд Кокс, Никсон је наредио да се угаси цео његов кабинет. Ипак, за само неколико дана поново је радио, на челу са новим специјалним тужиоцем. А резолуције о импичменту су цветале у Конгресу.
Следећа Трампова опција била би да остави Милера на миру и да се нада повољном исходу. Међутим, судећи по извештајима о његовом бесу због изузећа Сешонса и одбијања Росенстајна да Милера ограничи на истрагу скандала о руском хаковању, Трамп изгледа осећа да неограничена истрага представља смртну претњу његовој председничкој функцији.
Сва прича о импичменту и помиловањима указује да овај град (Вашингтон; прим. прев.) такође види шта се иза брда ваља. На крају крајева, све ово је већ виђено. Из Милерове биографије је јасно да он није човек који може бити застрашен оптужбама за пристрасност. Оне би само учврстиле његову решеност да своје надлежности искористи за добијање сваког документа који жели, укључујући пореске пријаве, све док не нађе оно што би га задовољило.
Тешко да ће председник задовољно посматрати овај процес, а стрпљење се не котира високо међу његовим врлинама. Пред нама је судар председника Трампа и директора Милера.
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
