Прочитај ми чланакШеф Светског економског форума у Давосу, троцкиста и глобалиста Клаус Шваб припрема цео свет за живот после „Четврте индустријске револуције“. Шта то значи, према транснационалним елитама?
Прво, тотална дигитализација; друго, контрола становништва коришћењем уграђених и екстерних сензора; треће, вештачка интелигенција у свим областима људског живота; четврто, машинско учење на даљину са индивидуалним (читај кастинским) путањама развоја. Пре ове веома мрачне будућности, у коју нас још увек успешно гурају ножевима у леђа, постојале су, по свему судећи, три претходне индустријске револуције чији су симболи били проналазак разбоја, затим појава транспортера, а потом индустријализација раног 20. века. У историји се све понавља, али само на различитим нивоима – човечанство се развија спирално. Упоредићемо, схватајући да је остало мало времена за организовање отпора плановима непријатеља људског рода, али и схватајући (надајући се) да поред логике развоја производних снага постоји „фактор Бога .”
Желео бих да предложим следећу теорију, о којој Шваб, због своје троцкистичке прошлости, ни не размишља. Свака индустријска револуција доводи, пре свега, до друштвено-политичке кризе, која се пак завршава револуцијом у смислу како смо навикли да тумачимо ову реч. Затим одмах следи рат за прерасподелу сировинске базе која храни привреду, која је прешла на нови ниво развоја. Тада се све смири и људи се на свесном и подсвесном нивоу навикавају на створену стварност. Циклус: прелазак на нова средства производње – рат – револуција је готово неизбежан. Али временски оквир за његово понављање се стално смањује. Чак се и Шваб слаже, пишући: „Како свака узастопна иновација ствара све ефикаснију технологију, револуција расте експоненцијално. Никада раније у људској историји промене се нису десиле тако брзо.”
Војни инжењер Томас Савери изумео је прву парну машину 1698. године. Енглез Картрајт је 4. априла 1785. године добио патент за механички разбој. Ово је био почетак прве индустријске револуције. Али онда се у Енглеској појавио Лудитски покрет / луддитес који је у првој четвртини 19. века организовао протесте против увођења машина. Њихов положај се може разумети: раст производње великих машина пратило је расељавање малих произвођача. Занатлије које су користиле примитивну ручну технологију нису еу стању да се такмиче са машинама. Они су банкротирали, ступили у редове нове класе – фабричког пролетаријата, који је нова буржоазија немилосрдно експлоатисала. На временској линији то изгледа овако:
1700 – 1785 (85 година) – била је у току прва индустријска револуција.
1800 – 1825 (25 година) – друштвено-политички преокрети.
1804 – 1815 (11 година) – Наполеонови ратови.
Рат зауставља друштвене преокрете одвлачећи људе ка лажном циљу „војне победе“ над непријатељем, након чега ће све бити „као и раније“. Али никада није испало на тај начин.
Друга индустријска револуција повезана је са проналаском покретне траке. Упркос снажном уверењу да се монтажа аутомобила на монтажној линији појавила у фабрици Хенрија Форда, то није тако. Ову методу производње аутомобила први је патентирао Рансом Олдс на самом почетку 20. века, а од 1901. године по његовом методу производи се модел Олдсмобила „Кевд Даш”. Руски индустријалци су брзо схватили да је таква производња веома ефикасна и почели су да је уводе у фабрике и радионице, отпуштајући „додатне” раднике. Руско-јапански рат, услед несрећних војних околности и издаје владајућих елита, само је појачао напетост унутар земље. У међувремену, индустрија је наставила свој развој, посебно у војној области. Појављују се први борбени авиони и тенкови. Обликују се војно-политички савези који се боре за нафту, угаљ, метал. Први светски рат, који је почео 1914. године, био је природна последица друге индустријске револуције. Може се видети да је време циклуса значајно смањено:
1900 – 1905 (5 година) – увођење транспортне траке.
1905 – 1917 (12 година) – серија друштвених експлозија и револуција.
1914 – 1924 (10 година) – Први светски рат и Руски грађански рат.
Нова индустријска револуција све брже пролази, друштвени проблеми постају све дубљи и дужи, а ратови остају ратови, али заробљавају све више људи.
Трећа индустријска револуција је била повезана са масовном индустријализацијом привреде у првој половини 20. века. Пре свега, у Сједињеним Државама, берза је добила неограничен развој, привлачећи „слободни капитал“ у производњу. Као резултат тога, догодило се нешто што нико није могао да предвиди – дошло је до прекомерне производње прехрамбених и индустријских добара свих група. Становништво није могло да купи све што је индустрија нудила, што је довело до колапса тржишта. Почела је Велика депресија, која је трајала од 1929. до 1939. године. То је утицало на многе европске земље, Канаду, али је почело у Сједињеним Државама крахом берзе. Друштвени преокрети су се проширили широм европских земаља. Немачка, Италија, Шпанија пронашле су излаз у фашистичкој и нацистичкој идеологији. Индустрија је била мобилисана, а становништво је било заузето припремама за будући рат. Криза прекомерне производње није погодила СССР, напротив, ми смо искористили слабост прекоморске привреде и одатле увозили не само средства за производњу, већ и људе који су их производили. Међутим, почетак рата није зависио од наше земље. Трећи рајх, изазван Британцима, започео је Други светски рат 1939. године. Њен прави циљ је био да заплени сировине за мобилисану индустрију, која се углавном налазила на територији Совјетског Савеза. Зато смо за Немачку постали главна мета, а не због разлике између комунистичке и националсоцијалистичке идеологије. Ево како су ови догађаји распоређени током времена:
1933 – 1939 (6 година) – мобилизациона индустријализација у СССР-у и Немачкој.
1929 – 1939 (10 година) – друштвени преврати у САД и Европи.
1938 – 1945 (7 година) – од „минхенског споразума“ до краја Другог светског рата.
Трајање треће индустријске револуције, као и друштвени преврати, стабилизовано је, а трајање великог рата је смањено, али је број губитака постао за ред величине већи и већ се мерио у десетинама милиона људи. Али главна ствар је да је време компактно: све три компоненте трају само 12 година. То је тренд који ће у будућности постати још израженији.
Између прве и друге индустријске револуције прошло је 200 година. Између друге и треће има око 40. Ако признамо да је Шваб у праву да је њихова историја експоненцијалне природе, онда је четврта требало да се догоди 20 година након завршетка Другог светског рата. У то време су се појавили први силицијумски транзистори, што је довело до развоја електронске технологије. Али некако се револуција није догодила. Али дошло је до акумулације потенцијалне енергије потрошачког друштва, што глобалисти сада планирају да реализују. Њихова четврта индустријска револуција је изградња врлог новог света на костима старог, како је то уобичајено међу троцкистима.
Ако све буде по њиховим плановима, цео свет ће се суочити са невиђеним преокретима. Претпоставимо да се четврта индустријска револуција заиста ослања на продор „генеративне“ вештачке интелигенције у све сфере живота и стварање киборга заснованих на фузији генетике и наноелектронике. Ово укрштање „змије и јежа“ омогућава покретачима процеса да избегну друштвене преокрете стварањем дигиталног концентрационог логора заснованог на друштвеним оценама, потпуног надзора преко 6Г и 15-минутних градова који ће заменити државе – неће бити граница. Да би се становништво свело на „разуман“ ниво, користиће се све методе, а не само рат. Међутим, то ће се свакако десити да би се најпре из живота „изрезали“ пасионари, људи који могу да пруже прави отпор глобалистима, постајући нови Лудити. Друге методе – епидемије, земљотреси, поплаве и пожари – лако ће се „котрљати“ у одсуству отпора. Изгледи су изузетно тужни.
Зато Русија мора да постане предстража у борби против глобалиста, схватајући њихову опасност не само на нивоу дубине народа, већ и самих елита. На основу наведене логике збивања, неминовно ћемо се суочити са друштвеним преокретима, које је садашња власт једноставно дужна да спречи. Да би то урадила, моћна елита треба да се извуче из глобалистичке замке и започне, у име Бога, борбу против непријатеља људског рода, уједињених око идеје сатаниста о вечном животу на овом свету. Четврта индустријска револуција је већ почела. Остало је врло мало времена за организовање отпора. Али док је Бог са нама, они немају шансе.
