Метал се јести не може или пољопривредници против Швабове револуције

Вук Цонић

06:40 26.02.2024.

Српски проблем није само српски. Штавише, најмање је српски – али се на Србији јасно осликава. Непоштовање пољопривредника је тренутно глобални проблем. То мора да стане

Сведоци смо и савременици тектонских промена на пољу начина функционисања људских бића. Промене које се догађају могу нам се учинити минималним уколико ситуацију посматрамо на дневном нивоу. Међутим, ако одемо само корак даље и погледамо деценију уназад, приметићемо да се људски живот умногоме променио у односу на, рецимо, 2014. годину. О 2004. је сувишно и говорити.

Бенефити тих технолошких и техничких промена, у смислу олакшања свакодневног функционисања, су немерљиви. Ипак, сва та глобална повезаност – која чини део поменутог олакшаног функционисања – доноси нам и одређени стрес, а као нуспојаве јављају се и многе изопачености појединаца који вешто користе интернет и друге видове савремене технологије.

Но, у овом тексту неће бити речи о добрим и лошим странама модерне технологије, нити ћемо покушати да дамо одговор на нека егзистенцијална људска питања до којих, несумњиво, нова технологија (поготово вештачка интелигенција) доводи обичног човека.

Покушаћемо само да скренемо поглед на одређене универзалности, односно истости одређених глобалних процеса, те значаја одређених професија у друштву и за друштво.

Преглед индустријских револуција

У данашњем добу човек који се није изоловао од света, телевизије и интернета у потпуности, готово по правилу свакодневно чује термин „Пета индустријска револуција”.

Ужа тема саме „револуције” увек је њен развој у нашој земљи, и у том контексту помињу се научно-технолошки паркови који раде при Универзитетима у Нишу и у Крагујевцу. Њих ћемо свакако помињати кроз текст, али сада је најбитније да читаоце уведемо у свет индустирјских револуција, јер неретко људи не знају њихов историјски значај и развој.

Прва индустријска револуција

Значај индустријских револуција за сам ток историје је вишеструк. Овај појам утврдио се као симбол за прекретницу у времену која је толико битна да је свет променила из корена. Уз сваку индустријску револуцију паралелно стоји и проналазак који ју је обележио и који је у потпуности променио науку и функционисање људи.

Један од битнијих догађаја за целокупну цивилизацију јесте оснивање штампарије Јохана Гутенберга у 15. веку. Упркос значају овог открића, историчари су се сложили да оно није довело до толике промене да би се сматрало револуцијом. Да би се нешто означило револуцијом – морало је да у битној мери убрза ток историје. На какав начин? Масовношћу, повезивањем, доступношћу у трговниском и у људском смислу.

Први проналазак који је испунио ова три предуслова, осмислио је средином 18. века Џемс Ват. То је била парна машина. Она је омогућила формирање грађанске класе, буржоазије и богатих трговаца тако што је у потпуности заменила ручну производњу – мануфактуру. Осим тога, грађене су железнице на парни погон и људи су били повезанији више него икада раније.

Управо то је суштина „убрзавања” историје – ако се до тада на коњу путовало од Рима до Париза три дана, а парном машином тај пут траје мање од дана, пропорционално ће се и међуљудски послови убрзати више од три пута. Стога, тај проналазак Џејмса Вата убрзао је људско друштво за неколико деценија више него што је оно могло да постигне за неколико миленијума.

Друга индустријска револуција

Често се говори, чак и са дозом ироније, да без нас Срба не може ништа. Да се та пошалица изнова и изнова примењује у пракси, доказ је Србин који је покренуо Другу индустријску револуцију – Никола Тесла.

Наиме, два догађаја која су преломно утицала на свет одиграла су се средином 19. века. Један је откриће нафте, односно прве нафтне бушотине 1859. године, а други је откриће мотора на наизменичну струју.

Мислило се да је Томас Едисон на прагу „прометејства” када је 1879. године направио прву сијалицу, али само осам година касније Никола Тесла прави мотор који ће постати основ електротехнике све до данашњег дана. Ми и данас живимо у свету који је осветлио Никола Тесла.

Дакле, значај друге индустријске револуције можда и премашује значај прве у смислу временског домена, ако знамо да је нафта и данас основно погонско гориво, а да се наизменична струја и даље користи као најсофистициранији изум свуда у свету.

Трећа индустријска револуција

Трећа индустријска револуција позната је и под називом „дигитална револуција”. Наиме, 1980. године дошло је до преласка технологија. Електрична, аналогна технологија – која је морала да се подешава ручно и којој је готово у свему био потребан људски фактор – замењена је дигиталном технологијом.

Од девете деценије прошлог века долази до појављивања првих паметних рачунара, као и првих мобилних телефона, што је свакако најзначајније за глобално повезивање људи.

Између 1990-2010. године долази до наглог повећања броја корисника ове дигиталне технологије и готово да је сваки становник Земље до данас имао контакт или је користио дигиталну технологију.

Можемо слободно закључити да се четврта и потенцијална пета индустријска револуција, само калеме на ову трећу и да су у крајњој линији њен савршенији (или несавршенији?) продукт.

Четврта и пета индустријска револуција

Ове две револуције укратко ћемо изучити заједно – због тога што крајње резултате ових револуција још увек немамо и о крајњем исходу ћемо моћи да говоримо тек за десетине година – иако неке индиције и прве оцене (углавном негативне), постоје и данас.

Наиме, 2015. године оснивач Светског економског форума у Давосу, Клаус Шваб први пут је изговорио појам „четврта индустријска револуција”, сматрајући да је најновија технологија још паметнија и аутономнија него она коришћена почетком 21. века. Нова технологија, коју ми данас користимо – према речима Клауса Шваба – нешто је најсавршеније у људској историји.

Тај исти човек потенцира и значај пете индустријске револуције – која се полако захуктава – а чији ће основ бити вештачка интелигенција, контрола болести кроз чипове, а на крају, можда и роботизација људи. Свакако роботизација јесте најцрњи сценарио који је тешко замислив, а све осим тога може да има одређене бенефите за људска друштва.

Основно питање овде, ипак, нису проналасци и нова чуда медицине и технологије. Основно питање је, ко је Клаус Шваб? Одговор на то питање је немогуће дати јер о том човеку суштински не знамо ништа. На интернету се може наћи његово образовање, информације о каријери и податак да је оснивач Светског економског форума (СЕФ) у Давосу.

Многи људи од интегритета и слободни мислиоци сматрају тај форум неформалном „светском владом”, чији је циљ депопулација Земље у циљу привилегија такозване „Златне милијарде”. Уколико знамо да је Клаус Шваб говорио о пренасељености планете, о роботима, глади, болестима, легитимно је запитати се ко нас то води у даље „револуције” и зашто се овај термин не узима са озбиљном резервом.

Србија у вртлогу револуције

Иако смо мало загребали површину нове револуције, нећемо до краја текста о њој говорити у негативном контексту. Постоје свакако и њене светле тачке које је, између осталих, напоменуо и руски председник Владимир Владимирович Путин. Председник Руске Федерације је у интервјуу са Такером Карлсоном истакао да је та пета индустријска револуција неминовна, али и да је неопходно да се она контролише.

Та контрола би, према речима Путина, морала да иде на међудржавном нивоу, као што је то рађено по питању нуклеарног оружја када је оно претило да уништи свет. Јасно је да свет може пуно да профитира од нових догађаја, али само уколико се вештачка интелигенција стави у службу човека.

Кашњење у примени нових технологија може вишеструко да казни државу и друштво, поготово економски. У том погледу може се поздравити отварање раније поменутих научно-технолошких паркова у Нишу и Крагујевцу, као и улагање државе у факултете какав је Факултет организационих наука у Београду.

С тим се ипак не сме претеривати и никако због напретка ИТ сектора не смеју патити друге гране привреде. Чини се да се код нас баца превелики фокус на информационе технологије, или можда прецизније речено: недовољно се води рачуна о осталим привредним гранама. Сигурно је да се новац из буџета издваја подједнако и за пољопривреду, тешку и лаку индустрију, здравство… Међутим, овде свакако није реч само о новцу.

Претерана популаризација ИТ-а може довести до великих проблема и презасићења овог сектора. Рекламирање успеха инжењера науштрб запостављања, на пример, пољопривредника – доводи до тешких удараца за српско село, које је основ српске државе. То мора да стане.

Контролисана револуција

Коначно, после много приче и кратког историјског часа, долазимо до суштине саме фабуле. Српски проблем није само српски. Штавише, најмање је српски – али се на Србији јасно осликава. Непоштовање пољопривредника је тренутно глобални проблем.

Погледајмо само ситуацију са почетка ове године у Немачкој и Француској па ће нам бити јасно какав је однос светских елита према пољопривредницима. Шолц и Макрон су одличан пример примене моћи Клауса Шваба и глобалиста окупљених око њега над званично сувереним државама.

Целокупна идеја Швабовог форума јесте формирање брзе, нездраве, индустријске хране, која ће бити јефтина народним масама. На тај начин грађани ће морати да купују ђубре од хране (какав је ГМО) и потроваће се сами. Један од планова је да здрава храна и чиста вода остану доступни само најбогатијима.

То је најлакше урадити онемогућавањем пољопривредницима да се баве својим послом, односно поскупљењем производње уз минималну откупну цену. У том систему нема издвајања помоћи и подстицаја за пољопривреднике, што је Немачка већ урадила.

У таквом систему осрамоћује се бављење пољопривредом – што се у Србији већ деценијама ради – а за резултат ће имати (негде већ има) потпуно пустошење обрадивих површина. Против тог и таквог система се данас боре европски пољопривредници.

Као и у свим животним ситуацијама – па и овом петореволуционарном добу – имамо два избора. Први је описан ликом и делом Клауса Шваба, а други се полако промаља на светлост дана и оличен је Руском Федерацијом. Критичари могу свашта говорити о Русији или Путину, али се чињенице не могу побити. Русија је 2016. године забранила производњу генетски модификоване хране (ГМО), а узгајање овакве хране сматра се преступом који држава санкционише, односно кажањава.

Да закључимо: контролисана индустријска револуција у Србији – да. Индустријска револуција Клауса Шваба – никако! Уколико дозволимо ову другу – сигурно ћемо пропасти. Ако се, ипак, определимо за ову прву – морамо поставити систем и изградити пирамиду приоритета.

У том систему, односно тој пирамиди, пољопривредник је на врху, а сви остали се ређају испод њега. Пољопривредник је наш хранитељ и као таквог га морамо поштовати. Напослетку, чипови се не пију, а метал се јести не може.