Прочитај ми чланак
Након што је Анастасија Трајковић због закаснеле реакције РФЗО изгубила битку са животом, ништа се у српској бирократији није променило. Деца и даље умиру док чекају да им „џелат“ у виду разних комисија да још једну шансу за живот.
Не дозволимо да се то деси са шестогодишњим Александром Јовановићем, који се због тешког деформитета кичме креће малтене клечећи, а све теже и седи.
ДОКЛЕ ЋЕ НАМ ДЕЦА УМИРАТИ ЗБОГ БИРОКРАТИЈЕ?
Након што је мала Анастасија Трајковић због закаснеле реакције РФЗО изгубила битку са животом (а она свакако није једино дете у Србији које је затекла ова судбина), ништа се у нашој бирократији није променило! Деца и даље умиру док чекају да им “џелат” у виду разних комисија да још једну шансу за живот.
Александар Јовановић шестогодишњи је дечак из Крагујевца који болује од прогресивне кифлосколиозе и неопходна му је операција кичме. Он има огромну “кривину” на леђима и његов живот већ је отежан јер је све чешће приморан да се креће малтене клечећи, а све теже и седи.
Међутим, ово није довољан разлог за РФЗО да га упути на лечење у Швајцарску, иако је конзилијум лекара са Института за ортопедско-хирурске болести “Бањица” закључио да је пацијента потребно упутити на консултативни преглед у болницу у Цириху.
Његова мајка Сања каже да комисија РФЗО већ неколико пута одбија да Александра о трошку државе упути на лечење у иностранство.
– Другостепена комисија РФЗО је поново одбила да пошаље Александра на лечење у иностранство. Одбили су га два пута прошле године и једном ове, иако је лекарски конзилијум на Бањици, који чине доктори, експерти, са озбиљним чиновима у медицинској науци, дао мишљење да Сашу треба послати у Швајцарску на преглед, јер српски лекари су исцрпли своја знања и могућности – прича Сања.
Као разлоге одбијања комисија РФЗО је породици навела “да је главна болест која узрокује деформитет Александрове кичме и грудног коша непозната, али истовремено тврди да је неизлечива”. Такође, Правилник РФЗО не предвиђа слање у иностранство зарад прегледа.
– Њему се од прошле године јако погоршало стање. РФЗО своју одлуку правда правилником. Они сматрају да му операције не би побољшала квалитет живота, али нису размишљали о томе са ли ће преживети уколико не оде на операцију – огорчено прича Сања.
– Страшно сам разочарана. Не могу да верујем да неко може да оспори право на живот малом дечаку. Уместо да помогну они му само одузимају време. Уколико се буде одуговлачило биће касно. Ипак, надам се дасе то неће десити и да ћу успети да спасем своје дете – плаши се она.
Донедавни председник Одбора за здравље и породицу Скупштине Србије, професор др. Душан Милисављевић, успео је да договори преглед малог Александра у Швајцарској. Захваљујући његовом познанству с професором др. Јеженшким са Шултерс Клинике у Цириху, Александар је на тој клиници прегледан од стране тима лекарских стручњака. Више од четири сата. И лекари те клинке, коју су управо лекари с Бањице и препоручили у свом мишљењу посланом РФЗО, закључили су да постоје наде за Александрово излечење и да постоје шансе да се операцијама помогне детету.
Међутим, да ли ће РФЗО одобрити његово лечење?
У среду, овај дечак ће се опет, надамо се последњи пут, наћи пред комисијом Фонда која ће тада одлучити о његовој судбини.
Међутим, и даље се се поставља питање да ли је опет потребно да као у случају Анастасије Трајковић јавност буде та која ће својим притиском морати да се бори за животе наше деце? Зашто се и овог пута чекају неке одлуке и комисије, док детету понестаје времена? Зашто је РФЗО болест прогласио неизлечивом?
(Телеграф.рс)
