Прочитај ми чланак
Николина Петковић (9), трећакиња ОШ „Херој Иван Мукер” из Смедеревске Паланке, већ трећу годину заредом нема уџбенике из којих треба да учи. Иако држава обезбеђује свим ђацима од првог до четвртог разреда осмолетке бесплатне школске књиге, Николина је изузетак, јер је слепа од рођења па су за њу потребни специјални уџбеници – које три године нико од надлежних није набавио.
Њен отац Југослав Петковић показује нам документа у којима јасно пише којим се све институцијама и органима обраћао у последње три године да би ћерки обезбедио право на школовање које јој по закону припада. Од школе, Министарства просвете, општине Смедеревска Паланка, до Канцеларије за Косово и Метохију, али и председника Републике Србије. Они чија је обавеза да Николини обезбеде књиге најчешће нису одговорили, док су други у одговору обавестили Југослава да се обрати општини и школи.
– Николина је одличан ђак и жели да учи, али то јој је што је старија све теже, јер је градиво обимније. Више не знам коме да се обратим, јер сматрам да је моја ћерка дискриминисана. По закону и уставу има право на бесплатне књиге, али она и даље нема из чега да стиче знање – прича Југослав Петковић.
Николина се суочава и са другим великим проблемом, наводи њен отац: њихов дом у Смедеревској Паланци, у који су се доселили из избегличког колективног центра где су неколико година боравили после изгнанства из Ђаковице 1999. године, удаљен је више од два километра од школе. По закону – локална самоуправа у обавези је да обезбеди деци превоз до школе, али у Николинином случају то право није остварено.
– Мука је довести је сваки дан у школу, јер аутомобил немамо, па позајмљујем возило од пријатеља. И супруга и ја смо незапослени, не можемо да плаћамо превоз за њу. Николина има право и на персоналног асистента, једна жена је радила са њом неколико месеци, али пошто је нису плаћали, одустала је – каже Југослав.
После две и по године безуспешног обраћања надлежнима да реше проблем, што су по закону у обавези да ураде, Петковић каже за наш лист да ће тражити азил за своју породицу.
– Друго решење не видим, јер нико од оних који су морали да реагују, то није учинио, а време пролази – огорчен је Југослав.
Са проблемом слепе девојчице упознати су и у школи коју Николина похађа. Тврде да су учинили све што су могли да прилагоде услове како би Николина код њих боравила и учила.
– Проблем је што ми ни кадровски ни као објекат нисмо физички припремљени за рад са таквом децом. Максимално смо изашли у сусрет: библиотекарка се обучила за рад са Николином и проводи са њом време на неким часовима. Није на свим, јер желимо да се Николина осамостали. Учитељица је прилагодила програм из појединих предмета – попут ликовног и физичког, наставница енглеског ради са девојчицом посебно пре и после наставе… Набавили смо свеске и букваре за слепе да би могла да пише, учимо је да чита књиге за слепе… – набраја Драгутин Ђорђевић, помоћник директора ОШ „Херој Иван Мукер”.
Он каже да је школа у контакту са Савезом слепих и да су покушали да обезбеде књиге за Николину, али до сада нису успели.
– Имамо обећање да ћемо добити књиге из „Света око нас” и енглеског, а покушали смо да набавимо машину за писање на Брајевој азбуци, али нисмо успели. Николина је веома паметна, долази пре почетка наставе и остаје дуже да би надокнадила ако је нешто пропустила. Али наша школа није прилагођена њеним потребама – истиче Ђорђевић.
Из Министарства просвете нису одговорили на наше питање због чега Николина нема књиге и како ће јој надлежни помоћи, али из преписке које нам је Петковић доставио видимо да је ресорно министарство цео случај „вратило” школи и општини како би га они решили.
——————————————————
Милојичић: Обезбедићемо књиге и персоналног асистента
Радослав Милојичић Кена, председник СО Смедеревска Паланка каже за „Политику” да Петковиће помажу давањем социјалне помоћи.
– Уплаћујемо им новац кад год можемо. Немамо могућност да им обезбедимо превоз, али више пута смо им понудили да се договоре са Удружењем „Пуж” које користи комби за развожење деце са посебним потребама – објашњава Милојичић.
На другој страни, Југослав Петковић објашњава да овакав договор – није успео.
Председник општине Смедеревска Паланка каже да је од „Политике” сазнао да Николина нема књиге, али ни личног асистента. Како објашњава – према последњим информацијама које има, са девојчицом је радио персонални асистент.
– Наложио сам директору школе да нас обавести шта је све потребно Николини – од персоналног асистента до књига и решићемо цео тај проблем – напоменуо је Милојичић за наш лист.
Надамо се да ће тако и бити, јер Николина без уџбеника, упркос великој жељи, тешко да може да напредује.
(Политика)
