Прочитај ми чланакСудбина Срба и Хрвата дуго је била раздвојена интересима и доминацијама Аустроругарске монархије и Отоманског царства и верском поделом Балкана.
Идеје и идеологија југословенства и панславизма настала у 19. веку преко бискупа Штросмајера имала је велики утицај на “зближавање” два народа. Србија је преко своје победе у Првом светском рату створила основе за заједничку државу Срба-Хрвата и Словенаца која је “вештачки” функционисала до 1941. године са пуно трзавица и траума и етничких разлика, да би се провалила нетрпељивост према Србима стварањем НДХ. Срби су у НДХ доживели геноцид, а онда је победом комунистичке власти дошло до нове формуле “братство и јединство” које је вештачки сакривао “нарцизам малих разлика”. Срби су поново деведесетих доживели судбину прогнаних у Хрватској стварањем Туђманове Републике Хрватске. Срби су и после геноцида у НДХ пристали под Брозовим режимом да буду “браћа” по језику и крви са Хрватима.
Срби и Хрвати – “два света” Балкана
Срби и Хрвати у Хрватској данас су “два света”, јер су Срби постали од народа мањина са етничком, културолошком па и верском сегрегацијом, мајоризацијом до негације. Срби у Србији према Хрватима немају такав негативан став као што већинска Хрватска мисли о Србији и Србима. Професор Загребачког свеучилишта Жарко Пуховски каже да је политика довела до сукоба два народа. “Нарцизам малих разлика”, како је рекао Фројд, управо и изазива сукобе, па доводи до тога да браћа по језику пуцају једни у друге. “Од тог нарцизма болују Срби и Хрвати, јер најдубља је мржња међу народима који према најуочљивијим одликама показују најмање разлика.” Модел Нарцизам “малих разлика” Срба и Хрвата може се сада применити и на стање Украјинаца и Руса али и међу народима у БИХ. Нарцизам малих разлика је по Фројду “кохезија групе која се повећава ако група има релевалитетну групу довољно сличну или различиту да цементира интерне границе кроз спољашњу мржњу.”
“Црна рупа” Срба и Хрвата
Академик Василије Крестић је радикалан па на основу историјских искустава и менталитета Срба и Хрвата на Балкану каже:
“Морамо да сазримо и да схватимо да су нам они суседи, али и велики непријатељи.”
Балкан је нажалост и даље “црна рупа” Европе јер су народи који говоре истим језиком подељени религијом и “нарцизомом малих разлика” али и сукобом вере, језика и традиције који је присутан на Косову и Метохији. Извесне дозе “нарцизма малих разлика” се формирају и у односима Срба и Црногораца јер се тешко уочавају разлике у оквиру истог народа и вере. Политички, верски и етнички “комплекси” и “нарцизам малих разлика” на Балкану посебно Срба и Хрвата све више се заснива на матрици дубинских подела које су све оштрије и теже за разумевање и помирење. Реални “нарцизам малих разлика” данас између Срба и Хрвата је већи него 1914. године или 1945. године. Србија је на путу ка ЕУ а Хрватска је чланица ЕУ која ће максимално радити на дискредитацији Србије управо због “нарцизма малих разлика”. Србија ће се трудити да буде коректан сусед Хрватској али остају “црне рупе” за дуги период између два народа и две државе. Поделе и антагонизми Срба и Хрвата подстицане су јаким утицајем Ватикана и жеље да се Срби унијате, покрсте у католике или се правосалвје потчини католичкој вери. Друге околности за “нарцизам малих разлика” су интересне сфере два народа.
Геополитичка подела Балкана
Хрватска и Хрвати везани су за Немачку осовину у Подунављу у оба светска рата и данас. Преко Немачке и Ватикана Хрватска је постала чланица ЕУ. САД су играле на карту Хрватске у разбијању Југославије и припремале је за НАТО.Србија и Срби су од Запада добили надимак “малих Руса” и блискости са правосалвним државама и Русијом што је суштински геополитички сукоб интереса у Европи данас.Немачка рачуна да Хрватска буде “лидер” Западног Балкана, а данашња Србија се бори да “парира” Хрватској. Хрватска је успела око своје осовине да привуче и власти у Црној Гори, Федерацији БИХ, Косову и да ојача односе са Албанијом али и Бугарском. Србија се сада налази у “вакуму” интереса Запада и Истока и на глобалној шаховској табли Балкана је доста изолована.
Србија данас пролази кроз тежак тест ЕУ и Немачке са видним деградацијама својих националних интереса да би добила зелено светло за ЕУ. Тако Србија на путу ка ЕУ губи и свој идентитет, територију (Косово) и под великим је притиском за будућност Војводине која је у немачко-мађарској и хрватској односно аустроугарској историјској орбити. Србија треба да одржи оне вредности које су је довеле да буде самостална држава од 1878. године и да заштити остатак свог идентитета на Балкану.
Прилог Хрватском нарцизму малих разлика
Попис књига одбачених из Горњоградске гимназије у Загребу 23.11.2004:
1. Arijan. Flavije. Priručnik Epiktelov, Mala filozofska biblioteka. Kultura.Beograd, 1958., (žig: Knjižnica VI. gimnazije, Zagreb, inv. br. 877) 2.fihagavad-Gita, pesma a božansku, ur. V, Marković, Biblioteka «Horizonti», Grafos. Beograd 1984., (žig: Ugostiteljsko hotelijerski obrazovni centar. Knjižnica. Zagreb, Katannintrg 5, inv.br. 3631) 3.Brozović, Dalibor. Rječnik jezika ili jezik rječnika? Varijacije na temu varijanata, Časopis Kritika, posebno izdanje, sv.2., Zagreb, 1969., (žig: Knjižnica VI. gimnazije u Zagrebu, inv. br. 784) 4. Ejer, A. Ž. Problem saznanja, Biblioteka Symposion, Nolit. Beograd. 1963., (žig: Knjižnica VI. gimnazije u Zagrebu, inv. br. 983) 5. Engels. F. Ann-Dühring, Novinsko-izdavačko poduzeće “Naprijed“, bez godine izdanja; (žig: Knjižnica Drž.I.žen.real.gimnazija u Zagrebu, inv. br. 5014.uč. VI) 6. Erazmo. Pohvata ludosti, Biblioteka «Reč i misao». Izdavačko preduzeće «Rad». Beograd 1969,2 primjerka, (žig: Knjižnica Gornjogradske gimnazije u Zagrebu, inv. br. 2626 i 2627), 7. Fojerbah. Ludvig. Predavanja o suštini religije, Kultura. Beograd. 1955., (žig: Knjižnica VI. gimnazije (ženske) Zagreb, inv. br 644) 8. Fojerbah. Principi filozofije budućnosti. Mala filozofska biblioteka. Kultura. Beograd. 1956., (žig: VI. gimnazija, Zagreb, Profesorska knjižnica, inv. br.747) 9. From, Erih. Marksovo shvatanje čoveka, Biblioteka «Horizonti», Grafos, Beograd 1985., (žig: Ugostiteljsko hotelijerski obrazovni centar. Knjižnica, Zagreb, Katarinin trg 5, inv. br. 3598) 10. Gertner, Nevenka, Morat i religija, Politička biblioteka, sv.6. Mladost. Zagreb, 1957., (žig: Knjižnica VI. gimnazije (ženske) Zagreb, inv. br. 100) 11. Glagoljica. Jedanaest stoljeća jedne velike tradicije, Zbornik. Slovo, Časopis Staroslavenskog instituta u Zagrebu. Zagreb 1971., (žig: Knjižnica VI. gimnazije u Zagrebu, inv. br. 845) 12. Golosovker. Jakov. Dostojevski i Kani. Biblioteka «Horizonti». Grafos. Beograd, 1983., (žig: Ugostiteljsko hotelijerski obrazovni centar. Knjižnica. Zagreb. Katarinin trg 5. inv br. 3616) 13. Hegel. Dijalektika i osnovni zakoni formalne logike, Mala filozofska biblioteka. Kultura. Beograd. 1958., (žig: Knjižnica VI. gimnazije (ženske). Zagreb, inv. br. 879 i 3423) 14. Holbah. P. Razgolićeno hrišćanstvo, Izdavačko preduzeće «Rad», Beograd 1963., (žig: Biblioteka Ugostiteljskog školskog centra, Zagreb, inv.br. 3098) 15. Jodi, F. lstorija etike, Izdavačko preduzeće «Veselin Masleša», Sarajevo, 1963., (žig: Knjižnica VI gimnazije u Zagrebu, inv. br. 1582) 366 16. Jovčuk, M. Osnovne crte ruske klasične filozofije XIX vijeka. Kultura, Beograd-Zagreb, 1946., (žig: Knjižnica VI. gimnazije (ženske), Zagreb,inv.br. VIID36/1) 17. Kolakovski, Lešek. Filozofski eseji. Biblioteka Sazvežđa, Nolit, Beograd, 1964., (žig: Knjižnica VI gimnazije u Zagrebu, inv. br. 1353) 18. Larošfuko, Fransoa. Maksime. Biblioteka «Horizonti», Grafos, Beograd, 1982., (žig: Ugostiteljsko hotelijerski obrazovni centar. Knjižnica. Zagreb. Katarinin trg 5, inv. br 3626) 19. Lukač, Đerd. Prolegomena za marksističku estetiku. Biblioteka Symposion, Nolit, Beograd, I960., (žig: Knjižnica VI. gimnazije u Zagrebu, inv. br. 986) 20. Majorov, Genadij Georgijevič. Formiranje srednjovekovne filozofije. Biblioteka «Horizonti», Grafos. Beograd, 1982., (žig: Ugostiteljsko hotelijerski obrazovni centar. Knjižnica. Zagreb. Katarinin trg 5, inv. br. 3618) 21. Niče, Fridrih. Filozofija u tragičnom razdoblju Grka, Biblioteka «Horizonti», Grafos, Beograd, 1985., (žig: Ugostiteljsko hotelijerski obrazovni centar. Knjižnica, Zagreb, Katarinin trg 5, inv. br. 3595) 22. Niče, Fridrih. Genealogija morala. Biblioteka «Horizonti», Grafos, Beograd, 1986., (žig: Ugostiteljsko hotelijerski ugostiteljski centar. Knjižnica. Zagreb. Katarinin trg 5, inv. br. 3588) 23. Niče, Fridnh. Knjiga o filozofu. Biblioteka «Horizonti», Grafos, Beograd, 1984., (žig: Ugostiteljsko hotelijerski obrazovali centar. Knjižnica, Zagreb, Ketarinin trg 5, inv. br. 3593) 24. Niče, Fridrih. S one strane dobra i zla. Biblioteka «Horizonti», Grafos, Beogerad, 1980., (žig: Ugostiteljsko hotelijerski obrazovni centar, Knjižnica. Zagreb, Katarinin trg 5, inv. br. 3590) 25. Pers, Č.S. Pragmatizam, Biblioteka «Horizonti», Grafos. Beograd. 1984., (žig: Ugostiteljsko hotelijerski obrazovni centar. Knjižnica, Zagreb, Katarinin trg 5, inv. br. 3622) 26. Platon. Država, Kultura. Beograd, 1957., (žig: VI. gimnazija. Profesorska knjižnica. Zagreb, inv. br. 704) 27. Plchanov, G.V. K pitanju o ulozi ličnosti u historiji. Kultura, «Ognjen Priča», Zagreb, 1950., )žig; Ugostiteljsko hotelijerski obrazovni centar. Knjižnica, Zagreb, Katarinin trg 5, inv. br. 4217) 28. Rasi. Bertram Ljudsko znanje. Biblioteka Symposion, Nolit, Beograd. 1961., (žig: Knjižnica VI. gimnazije (ženske), Zagreb, inv. br. 991 ) 29. Skerlić, Jovan. Romantizam i realizam. Školsko štivo. Kultura, Beograd 1962., (žig: Knjižnica VI. gimnazije u Zagrebu, inv. br. 460) 30. Stojković, Andrija, ur., Savremena filozofija I, Biblioteka Priručnici. Izdavačko preduzeće «Rad», Beograd. 1970., (žig: Knjižnica VI gimnazije u Zagrebu, inv. br. 1569) 367 31. Stojković, Andrija. ur,, Savremenafilozofija. Izdavačko preduzeće «Rad», Beograd, 1970., (žig: Knjižnica VI gimnazije u Zagrebu, inv. br. 1571) 32. Stolovič, Leonid. Suština estetske vrednosti, Biblioteka «Horizonti», Grafos, Beograd, 1983., (žig: Ugostiteljsko hotelijerski obrazovni centar. Knjižnica, Zagreb, Katarinin trg 5, inv. br. 3620) 33. Šopenhauer, Artur Ogeniju, ćirilica, Izdanje enciklopedijske biblioteke, Beograd, 1925., (bez žiga, inv. br. VI.1.124) 34. Šopenhauer, Artur. Svet kao volja i predstava 1 /, Biblioteka «Horizonti», Grafos, Beograd. 1984., (žig: Ugostiteljsko hotelijerski obrazovni centar. Knjižnica, Zagreb, Katarinin trg 5, inv. br. 3612) 35. Šopenhauer, Artur. Svet kao volja i predstava I 2,Biblioteka «Horizonti», Grafos, Beograd. 1981., (žig: Ugostiteljsko hotelijerski obrazovni centar. Knjižnica, Zagreb, Katarinin trg 5, inv. br. 3613) 36. Štegmiler, Volfgang. Glavne struje savremene filozofije, Biblioteka Symposion, Nolit, Beograd, 1962., (žig: Knjižnica VI gimnazije u Zagrebu, inv. br. 990)
Овај списак скинут са интернета [ПДФ]Попис књига одбачених из Горњоградске гимназије у Загребу 23.11: memoryoftheworld.org
Оваквих појава у школским и другим библиотекама Србије нема, бар аутор текста нема увид. Српске библотеке,антикварнице пуне су књига стампаних у Хрватској до 1990. године, а све више је издања од 1991. до данас.
