Из људи си се довека исписао, битанго!

Ништа за тобом неће подсећати на човека, ништа!

Име ће ти се клетвом називати, шапатом ће се говорити о теби као највећој погани…

Шапатом, да никада више Црном Гором не одјекне твоје име, Мило Ђукановићу, да га нико не помене без у презиру, без у причи да је и од ђавола постојало шта горе и потмулије!

На мајке си ударио, бедо бездушна!

На мајке, еј!

На оно у шта се не дира, оно коме се рука целива ко икона, на мајке- потурице Турчину гадна!

Ниси то Миланову мајку ухапсио но сваку мајку, свакога од нас, фукро!

Верујем да те презиру и они што ти се “диве”, јуначе поробљених сукњи и марама.

Но, никог поробио ниси већ нас позвао да се збијемо још више, да премали буду друмови Црне Горе за литије, да више ни дана мира у својем немиру немаш, проклетниче!

На старицу си послао силу а старица она ко бедем, ко хрид, ко острошка греда- поносна, куражна, мила, часна, мајка свакога од нас.

Виде ли где је Ратка већа од Комова, јача од ветрова с Дурмитора, поноситија од врхова морачких?

Српкиња је то, несоју!

Нису Срби- Обилићи самоникли, већ то Српкиње рађају!

Српкиња је ветар, небо, јутро, брзак, манастир, испосница, јеванђеље, погача, сабља, опрост, пркос, јуриш, молебан…

Можеш ухапсити жену али не можеш у ланце Српкињу у њој, будало!

Старицу си ухапсио али ти је Српкиња утекла, не могу је стићи ни дотаћи твоје звери. Ништа јој не могу, Црна јој Гора јатакује, муко мучена.

Бог јој јатакује, свако од нас, јер мајка, Српкиња- мајка је сваког Србина, схваташ ли?!

Не схваташ ти ништа, и од ђавола проклет и прогнан, јер ко на мајке удари томе ће занавек стока стопама балегати!

На мајку цркву, на мајку Црну Гору, на мајку Српкињу си удари и опроста за тебе више нема!

Све ће Србин оћутати, али ћутње нема кад му дирнеш у оно што целива: икону, земљу гробну и роду, руку мајчину!

За своју се душу не брини- нема је, прода си је ђаволу а он препродао ко пусту крпару.

Брини за Обилиће, нечовеку!

Није то семе ветром разасуто, већ Српкиња рађа!

Што Српкиња роди- то можешу ланце али ћеш себе оковати!

Можеш судити Србину, но себи ћеш пресудити.

Што Србин целива- за то Србин гине, запамти, добро запамти, бедниче!