Прочитај ми чланак

ЗАНИМЉИВО: Логор за Србе у Швајцарској, њихове жене јуриле за српским логорашима

0

Како су стигли у Швајцарску ни данас није до краја разјашњено, али се претпоставља да су дошли из Енглеске преко Француске.

Они су били смештени 17. децембра 1942. у три бараке у месту Вери, код Aнделфингена. Пошто локално становништво није имало довољне радне снаге укључили су кршне момке из Србије у рашчишћавање и уређивање језера Хаусер и околних шума, а такође су помагали и локалним сељацима у пољопривредним пословима. Живот у логору су војно контролисали Швајцарци, али су после радног времена Срби смели да се слободно крећу у реону између Винтертура и Шафхаузена.

Упозорење девојкама

У архиви је остало записано да су српски младићи несумњиво поседовали шарм, којим су освајали женска срца у Aнделфингену и околини. Људи из Градског већа Aнделфингена су имали обавезу да поделе летке становницима, где је између осталог писало и о сумњивом понашању жена и девојака према интернираним Србима. Чак да су неке жене биле и у интимним везама са Србима, које су водиле својим кућама. Такве су биле јавно опомињане, па и кажњаване.

Према до сада познатим записима, однос између становништва и интернираних Срба је био прилично добар. Како је наведено у извештају који је пронађен у општинској архиви Aнделфингена, они су имали довољно новца и у слободно време су модерно обучени обилазили најбоље кафане. Пили су најскупља вина и захтевали најбољу храну. Уједно се у извештају наводи да су 14. јануара 1943. у својим логорским баракама, заједно са мештанима Aнделфингена, чак прославили Српску Нову годину и да су били „великодушни домаћини“. Новогодишње славље је коштало у то време великих 1.000 франака, а све трошкове је преузело тадашње југословенско послаништво са седиштем у Берну.

У документима до којих смо дошли помиње се Сима Мирић (22), јак и здрав момак. Он је после доласка у швајцарски логор упознао фамилију Гасер, Карла и Иду, и убрзо се са њима спријатељио. Пошто нису имали деце желели су да га усвоје, али из правних разлога то нису могли да учине. Међутим, Сима је ипак успео да добије боравишну визу и тако је помагао брачном пару до краја њихових живота. Касније се оженио са Идом Вебер из Мартхалена и са њом добио сина и ћерку. Сима Мирић се бавио гајењем кромпира и постао је један од највећих пољопривредника у Aнделфингену.

Први је имао трактор, а касније и камион. Сада то ради његов син и вероватно и његови унуци. Други Србин који је такође заувек пронашао дом у Aнделфингену је Милан Савић, у оно доба веома смирен и елегантан дечко, који је постао столар радећи у столарији код браће Хенрија и Валтера Шауба.

У овој причи треба поменути и једну трагедију. Наиме, 26. августа 1943. један од логораша, Марко Орловић, удавио се после скока у језеро, где је намеравао да се окупа. Спомен-плочу су му подигли његови гардијци на ивици шуме изнад језера, о чему постоје слике.

– Како и зашто се Марко удавио не знам, јер нигде није записано – каже Вернер Стегеман, који данас ради у општинској архиви у Aнделфингену.

– Вероватно му је било вруће, па је онако загрејан скочио у језеро и удавио се.

Вернер Стегеман нам прича да се из докумената види да су српски официри у почетку на посао у околини језера долазили пешке, али после извесног времена су одбили да пешаче, па су посао бојкотовали. Због тога су добили камион као превозно средство.

– Они су били веома јаки момци. Вероватно су били гардисти вашег краља Петра. Aли нико не зна како су ушли у Швајцарску. Претпоставља се да су помогли Французима у рату и онда су, или као избеглице ушли у Швајцарску, или су се сакрили од немачке војске и нашли овде уточиште. Касније су отишли на школовање у Цирих и Берн. Двојица су остала у Aнделфингену, Милан Савић и Сима Мирић, који су касније засновали породице овде – прича Вернер Стегеман, који је у документима нашао много интересантних података о српским официрима.

БОНУС ВИДЕО

Проф др Зоран Чукић, који је дуго живео Јужноафричкој Републици, причаа у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, о Србима у Јужној Aфрици, о четничкој емиграцији, зашто међу некима о њима још присутан југославенски идентитет (00:00:30); и о самој Јужној Aфрици (00:05:00). Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.