Прочитај ми чланак
Усхићен недавним боравком у отаџбини родитеља, Стефан Поповић написао допадљив текст који је „запалио“ интернет.
Само једним текстом о Србима, нашој земљи, менталитету и Београду, Аустралијанац српског порекла Стефан Поповић (28) успео је да „запали“ друштвене мреже. Његову причу на блогу „Дејли мејла“ у којој духовито описује 10 разлога зашто би туристи требало да посете нашу земљу, на српском и енглеском прочитало је стотине хиљада људи! Чак су и Срби још више заволели своју домовину читајући његове досетке.
АМБАСАДОР
Једна од сарадница мога оца, иначе Аустралијанка ирског прекла, после читања мог чланка са осмехом је рекла да сада дефинитивно мора да оде у Србију, јер све звучи фантастично – каже Стефан, и додаје да воли нашу музику.
Слуша „Београдски Синдикат“, САРС, „Идоле“ и наравно Цецу.
Навија за Звезду, Нолета и Србе који се такмиче ван границе.
Овај млади новинар успео је да „осети“ и промовише земљу својих корена, живећи хиљадама километара далеко од ње, и боље од нас самих. Или, можда, баш због тога. Тешко је укратко описати ко је овај младић и чиме се бави, јер има тога много. Ради као слободан уметник и писац, новинар, ТВ и радио водитељ, глумац…
Живи у Мелбурну, а у Србију долази када год може. Игра кошарку, фудбал и тенис, често је у теретани и на пливању.
Само ове године је, осим што је написао текст рекордне читаности, скочио са моста у Мостару, победио Дивца шутирајући са пола терена, снимио смешну песму везану за српску историју на енглеском да би и странци нешто научили о нама. И добио улогу у филму Дарка Бајића „Бићемо прваци света“.
– Пошто сам одрастао у поносној српској породици, на све могу да гледам и из угла странца и из угла домаћег – каже Стефан Поповић за наш лист.
– Рођен сам недалеко од Мелбурна, отац је из Ниша, одакле је емигрирао у Аустралију пошто је дипломирао економију, а мајка је дошла са Косова и Метохије као десетогодишња девојчица.
Покушавам да дођем у Србију сваке године и увек је пропутујем уздуж и попреко. То ми шири видике и помаже да боље схватим људе и живот.
Пријатељи мојих родитеља и рођаци су извор информација и инспирације. Због мог искуства из Аустралије и ранијих путовања кроз Азију, Европу и Америку, вероватно није чудо што су моја запажања неортодоксна у поређењу са локалним. Ја Србију доживљавам интензивно и са дечијом радозналошћу. Са усхићењем.
У његовим очима, наше девојке изгледају као „Викторијини анђели“, Србија је за храну оно што је Кина за математику, а у Београду може да се забави као у Паризу са буџетом довољним за Бангкок.
Србија је, каже, земља у којој је спорт начин живота, која је одговорна за извоз речи „вампир“, силних малина у којима уживају западњаци и доказ да постоји земља кроз коју протичу реке из којих може да се пије вода.
ОДУВЕК САМ ВОЛЕО ДА ПИШЕМ
Одувек волим да пишем – каже Стефан. –
У средњој школи сам студирао углавном друштвене науке и новинарство је био мој логични избор када сам се одлучивао за факултет.
Волим комедију и глуму и у Аустралији радим као слободан уметник и писац. Учествовао сам на Интернационалном фестивалу комедије у Мелбурну, где сам имао свој шоу.
Радим као водитељ на ТВ, радију, концертима и већим локалним свечаностима. Водим програм за домаћи фудбалски клуб „Мелбурн Виктори ФК“, а већ четири године волонтерски водим Српски Омладински Радио Програм „Кошава“.
Ретко ко се није насмејао на опаску да је наш „Бир фест“ као немачки „Октоберфест“, само с много јефтинијим пивом, више живих свирки и мање Немаца. Главни град је описао као дете љубави Њујорка и Париза са кул ставом првог и отменошћу другог.
Ово су само неке од интересантних запажања младог Аустралијанца. Текст који је изазвао буру међу нашим и читаоцима са Запада, написао је под утиском последњег боравка у нашој земљи.
– Желео сам да ставим на папир еуфорију после недавног боравка у Србији – прича наш саговорник.
– Сваки дан је био испуњен предивним доживљајима и дружењима, па сам хтео да српску стварност приближим и странцима који можда и не размишљају да уврсте Србију на листу обавезних дестинација.
Баш зато што живим у другачијој средини, где су понашања људи, начин живота и дружење, сасвим другачији, олакшава ми да препознам све оно што људе и живот у Србији чини изузетним.
Како наш саговорник каже, није чудо што из његове перспективе све што је добро у Србији доживљава као под лупом. Менталитет људи у Аустралији је драстично другачији него у нашој земљи.
– Аустралија је скупа земља и већина људи је фокусирана на посао, кућу, породицу и материјално благостање – каже Стефан.
– Култура кафића и касних излазака готово да не постоји, осим петком и суботом. Кажу како се на Западу пуно зарађује, али истина је да и све пуно више кошта. Ја на све гледам не са аспекта новца и зараде, већ стила живота и духа народа.
Пријатељ мог оца има изреку, „долазимо на свет без ичега, и одлазимо без ичега, па ако смо паметни уживаћемо у ономе што нас окружује и људима које волимо“.
То ме подсећа на изреку Меј Вест: „Живиш само једном. Ако то радиш како треба, једном је довољно“. Тако ја видим живот у Србији. Вреди га тако живети.
(Вечерње новости)
