Прочитај ми чланак
Млади који могу да бирају посао у најбољим лабораторијама света, ипак планирају да се врате у земљу. – Највеће тајне: плата, године и националност.
Женева – Мистерију универзума, Великог праска, антиматерије и тамне материје, у ЦЕРН-у покушава да открије више од 15.000 најумнијих људи из целог света. Међу онима који померају границе науке и технологије налази се и 30 научника из Србије. Највећи број њих је из Института за физику из Београда, а има их и из „Винче”, београдског Физичког факултета и новосадског Природно-математичког факултета.
И трактор утиче на подземни експеримент
Питали смо запослене у ЦЕРН-у како реагују становници села испод којих се простире ЛХЦ, да ли се плаше радијације, мини-великог праска или да ће да их прогута црна рупа.
Сви су нам уз осмех одговорили да страха нема, а Ненад Врањеш подсећа да је испод земље мање зрачење него на површини, где имамо космичко зрачење.
Међутим, живот на површини и те како може да утиче на ток експеримента испод земље, па смо тако чули да је било потребно извесно време да научници схвате да погрешну слику или губитак података могу да изазову вибрације воза, тракториста који оре њиву или промена водостаја језера.
Неке од њих имали смо прилике да упознамо приликом посете Европском центру за нуклеарна истраживања у организацији Центра за промоцију науке и Комисије за сарадњу са ЦЕРН-ом.
Директор Института за физику др Александар Белић, који је у име ове установе потписао уговор са ЦЕРН-ом о сарадњи, објашњава да морамо више да користимо могућности које ЦЕРН нуди, јер не само да се тако помаже наука и индустрија Србије, већ се решавају и демографски проблеми, зауставља одлив мозгова и подиже углед наших универзитета због младих који овде раде докторске дисертације.
Како смо се и сами уверили, наше младе наде науке заиста планирају повратак у Србију, иако имају бланко карту за било који светски институт.
Неки од њих су и Ненад Врањеш и Марија Врањеш-Милосављевић, научници Института за физику. Они су били наши водичи на експерименту „Атлас”, једном од два детектора који су открили „божију честицу”. У њему учествује 3.000 научника са 177 универзитета из 38 земаља, а налази се на територији Швајцарске.
Објашњења ради, на кругу акцелератора налази се неколико детектора и сваки од њих је чудо технологије. Физичари су окупљени у међународне групе које обично називају колаборације, како би снимали и анализирали податке.
– За разлику од ЦМС, овај детектор је направљен на површини, па тек онда спуштен 100 метара под земљу, склапан је попут брода у боци. Занимљиво је да је један део, такозвани мали точкови, израђени у једној фирми из Железника – каже Врањеш.
Он и његова супруга су се као млади истраживачи упознали у институту, заједно раде у ЦЕРН-у и како су нам рекли, планирају повратак у Београд у мају.
Србија ће бити коначна адреса и за Предрага Миленовића Пеђа, који је био сведок открића „божије честице”. Он каже да ради на месту које је остварење сна сваког научника и да једног дана за њега неће постојати дилема ЦЕРН или Америка, већ само – Србија.
Пеђа, Драгослав Лазић Лаза и Небојша Смиљковић Боки, прво су нам показали детектор СМС, а потом и тунел ЛХЦ. Њих тројица су део од 2.600 научника са 181 института из 41 земље, колико их учествује на ЦМС колаборацији, која се налази на територији суседне Француске.
Лаза је овде најдуже и памти када се уместо садашњег лифта спуштао стојећи на даскама, балансирајући у блатњавим чизмама, гледајући између дасака како силази 100 метара испод земље. Он нам објашњава и да научници у ЦЕРН-у морају да говоре једним гласом – уколико један детектор нешто открије, други мора да то потврди или да одговори зашто то није учинио.
Питамо га да ли је смисао ЦЕРН-а да заправо докаже да Бог не постоји? Уместо одговора добијамо громогласан смех, што је био најчешћи одговор сваки пут када бисмо некога од научника питали о односу религије и науке.
– Ја не верујем у Бога, али многе моје колеге верују. Људи овде одвајају религију и науку – каже Лазић.
Рад је овде од седам ујутро до седам увече. Ана Тришовић и Владимир Глигоров су нам показали ЛХЦб експеримент, у којем учествује око 700 научника са 50 универзитета и лабораторије из 15 земаља. Занимало нас је и где су те тајне лабораторије, што је, попут питања о Богу, такође дочекивано са осмехом.
– Овде ништа не кријемо, овакве туре и обиласци су уобичајени. Долазе нам ученици, студенти, наставници… Све што ЦЕРН ради је јавно. Ако тражите тајне, на погрешном сте месту. Овде су највеће тајне плата, националност или године – рекао нам је Стефан Луедерс из Компјутерског центра ЦЕРН-а.
(Политика)
