Прочитај ми чланакПатријарх Српске православне цркве Иринеј изјавио је данас у Београду да питање канонизације патријарха Павла још није покренуто у оквирима СПЦ
Фото: Танјуг
Патријарх предложио Николићу да Тесла буде сахрањен у порти Храма Светог Саве
Патријарх Српске православне цркве Иринеј изјавио је данас у Београду да питање канонизације патријарха Павла још није покренуто у оквирима СПЦ.
Иринеј је на Међународном сајму књига, где је присуствовао промоцији дела „Патријарх српски Павле“ француског теолога Жана Клода Ларсеа, казао да постоји неколико принципа који служе као основ за проглашење свеца.
„Оно што је присутно, то је свети живот Павла, за остало ћемо видети“, казао је Иринеј.
Говорећи о Ларсеовом делу посвећеном утицају патријарха Павла (1914-2009), изван граница Србије, Иринеј је оценио да је реч о књизи „која није писана за једно време, нити за једну генерацију“.
„Она је писана за историју и подсећа да патријарха Павла сматрају свецем и ван Србије. На нашу радост, књига показује да је име патријарха Павла прешло границе Србије и да га пођеднако цене и у Цариграду и у Паризу“, казао је Иринеј.
Према његовим речима, Павле је био патријарх „у тешко, најмрачније време за Србију“.
„Понашао се као прави епископ, имао је разумевање и љубави за Албанце. Поступао је мудро а своје име је посветио нашој цркви. Био је шкрт према себи али веома издашан када су патње и страдања људи у питању“, казао је Иринеј.
Вршилац дужности директора Службеног гласника Јелена Триван оценила је да књига Жана Клода Ларсеа даје „другачију визуру када је у питању патријарх Павле“ али и показује „да га сматрају свецем и ван граница Србије“.
„Књига пружа шири контекст како патријарха Павла види цео свет“, рекла је Триван.
Француз Жан Клод Ларсе један је од најзначајнијих савремених теолога а његове књиге преведене су на 17 светских језика.
Он је у предговору дела чији је издавач Службени гласник, навео да је „величина патријарха Павла била у смерности“.
„Остало је задивљујуће, чак и очаравујуће то што је овај омалени растом и нејаки човек, који је против своје воље дошао на чело СПЦ, остао читавог живота веома скроман и једноставан и што је уједно водио уредан и строг испоснички живот као и на почетку свог замонашења“, навео је аутор у предговору.
