Прочитај ми чланакАнализа потенцијалних слабих места и алтернативни поглед на принцип изградње Интернет мреже.
Анализа потенцијалних слабих места и алтернативни поглед на принцип изградње Интернет мреже.
Због постојања глобалног цивилизацијског сукоба који се манифестује кроз агресивно америчко деловање широм света, поставља се питање безбедности на Интернету. Овај амерички првенац поново нас наводи на размишљање о томе, које су то предности, могућности и претње које Интернет доноси Русији и свету.
Очигледно је да нико нема предност у односу на остале чланове постојеће глобалне мреже, а тим пре у односу на њеног творца – Сједињене државе, али постоји сива зона, која се налази у међу-стању „нити рата, нити мира“, мешавина мноштва поредака али у чистом хаосу. У таквом окружењу, веома је тешко разликовати „пријатеља или непријатеља“ према неком ограниченом броју карактеристика.
Пре него што почнемо да говоримо о безбедносним методама и принципима сувереног Интернета, корисно је имати на уму како је све почело.
Мрежа су градиле америчке IT-компаније за потребе Министарства одбране. Идеју o проширивању мреже на глобалном нивоу било је могуће реализовати само под слоганом једнаке и слободне размене информација. У пракси, та једнакост могућности претворила се у огромну неједнакост према потенцијалу утицаја, извлачења користи, причињавања штете. На данашњем Интернету, сви корисници, укључујући и децу, су отворени за интеракцију, не само на индивидуалном нивоу, већ и са великим организационим структурама – државним, привредним, безбедносним службама, а у последње време на овој слободној мрежи може се видети и присуство криминалних терористичких група широм света.
Виртуелни и анонимни карактер онлајн интеракције је плодно тле за манипулацију. А у контексту глобалног идеолошког сукоба, Интернет постаје арена масовне пропаганде, дезинформација, изазивања кризе, демонизације свега што спречава надирање деструктивног хаоса, до читавих нација, народа, њихових култура и историје.
Посматрајући ове процесе, можемо видети да хаос који се генерише на мрежи ради углавном у интересу транснационалног капитала и доминације идеје глобализма. У ствари, Интернет је ефикасно средство десуверенизације и замагљивања семантичких граница. У овом тренутку, творац глобалне мреже је једини недодирљив и нерањив у техничком смислу суверенитета. Магистрале каблова-рутера могу да се пореде са путевима и пругама, којима се са истим успехом крећу и смртоносни непријатељи и становници, који ни у шта не сумњају.
Савремени Интернет почео је од идеје да се неколико појединачних радних места повеже путем јединствене мреже, на основу персоналних рачунара (чворишта). Пра-Интернетом се сматра мрежа ArcNet, која је користила протокол TokenRING. У овом протоколу, право да започне пренос података у заједничкој мрежи, дистрибуирано је између чворишта, а остваривало се путем наизменичног преноса специјалног пакета – токена у круг, аналогно штафети. Овакав приступ обезбеђивао је структурирану сарадњу између равноправних чворишта у мрежи.
Али би проблем настао уколико би дошло до губитка токена, а сâм систем не би био у стању да започне рад без механизма за генерисање новог токена. Било који од уређаја на мрежи који је детектовао дужи период одсуства активности на самој мрежи, мора генерисати нови токен и означити га серијским бројем, а такође је могуће и формирање више токена истовремено на истој мрежи. Даље, по пријему токена, сваки уређај упоређује серијски број са претходно примљеним и не шаље га даље у круг, већ уништава токен, који је ниже у хијерархији. Тако је у мрежи, након неког времена остајао само један токен са „јаким“ серијским бројем. Ако такав механизам у мрежи не би постојао, она не би могла да почне са радом, или би дошло до колапса, због сукоба у приступу.
Овај пример јасно показује да је немогуће створити смислени механизам од потпуно идентичних делова. Када покушате да направите „равноправну“ мрежу, у сваком случају негде постоји неједнакост. Ова неједнакост је изражена и одлучујућа само у критичним ситуацијама.
Овде би било прикладно сетити се дефиниције суверенитета Карла Шмита: „Суверен је онај који одлучује у критичној ситуацији (сукобу), и његово решење нико не може да откаже, промени, доведе у питање или не изврши.“ Што се тиче Интернета, тај ниво суверенитета има онај који успоставља јединствена правила за све.
Базна решења, која представљају основ функционисања глобалне мреже су следећа:
потреба да се поштује низ протокола TCP/IP, HTTP за размену података, заједничких за све уређаје
одржавање заједничког простора јединствених адреса (IP)
одржавање јединствености и усклађеност домена IP адреса (служба DNS)
Сви базни протоколи интеракције у мрежи развијени су и имплементирани у структуру електронских компоненти, као и у софтвере гиганата IT индустријe Сједињених држава, произвођача чипова за мрежну опрему и процесоре: Intel 3com broadcom Realtek AMD и софтвера: Microsoft, Oracle, Google.
Све мрежна опрема: сваки сервер, рутер, кориснички рачунар, мобилни телефон (чак и они који нису развијени од стране америчких компанија) – данас користе сетове чипова и IP-блокове (функционално завршен модул се користи у изради чипова) америчких гиганта IT-индустрије.
Ако погледате IP-адресу сервера која тренутно одржава зону www.ru, видећете да се он налази у Енглеској. То значи да би у критичној ситуацији могло да дође до блокаде приступа свим локацијама у овој зони или замена било које од њих, што може да се уради селективно према регионима света. То јест, у једној земљи ће видети једну верзију сајта, у другој – другу. Имајте на уму да је и сајт председника Русије, Думе и Министарства одбране у овој зони домена. Ако покушате да предложите пребацивање сервера на територију Русије, добићете гомилу аргумената, зашто то не треба да се ради.
Када нам послужују јело у ресторану, морамо да верујемо кувару да нам у јело није сипао смртоносни отров. Али када једемо високотехнолошка „јела“, припремљена у лабораторијама наших стратешких противника, нема сумње да је отров тамо предвиђен. Али како је тешко понекад одрећи се добро изрекламираних производа, направљених од стране америчких „кувара“ у кухињи „високих“ технологија. Или мислите да је од тренутка куповине мобилног телефона он почео вама да припада? Не, платили сте новац за алат који треба да утиче на вас и проучава ваше понашање путем поп-ап рекламе, прислушкивања, праћења вашег кретања, постављањем апликација без вашег пристанка и знања, чији сет функција није под вашом или контролом продаваца, нити безбедносних служби, нити владе.
Било би наивно веровати да, имајући у рукама могућност управљања мрежом на најдубљем нивоу, прави господари ситуације, у критичној ситуацији, неће искористити своју предност. За даљинско управљање својом опремом и софтверима, компаније-произвођачи чак и не морају посебно да предвиде сакривене, недокументоване, до одређеног тренутка успаване функције (могућности таквог деловања су ограничене само у случају немаштовитости), довољно је сачувати корекцију откривене грешке која утиче на безбедност, сакрити рањивост, која није постала јавна.
Можда се надате контроли улаза од стране наших обавештајних агенција и анализи безбедности, спроведеној у суперопремљеним лабораторијама. Без обзира колико дубока ова анализа била, то не може да гарантује уклањање зависности од спољне контроле. Према топологији, обичан струјни проводник или сигнална кола двоструке намене могу да се искористе као линијски резонатор антене. Не постоји метода која гарантује идентификацију ознака, ушивених од стране произвођача чипова, уграђених од стране софтверских програмера, оперативних система и апликација.
Активирање латентних функција контроле или искључења може се извршити на даљину – слањем кодиране секвенце импулса са сателита или путем Интернета, без икакве реакције на спољне утицаје, без знања кључа. По успешном завршетку најстрожијих безбедносних провера, укључујући проучавање изворног кода програма, флуороскопије, и слојевите анализе топологије чипа, програмер има могућност да након пријављивања на нашем тржишту, са следећим ажурирањем у програмски код свог производа унесе скривене функције даљинског управљања, којих у време провере тамо није било.
У таквој ситуацији, сваки разговор о безбедности може да се води искључиво у односу на заштиту од уљеза, који нису директно повезани са програмерима и идеолозима.
Основна карактеристика савременог Интернета, која у себи носи фундаменталну превару је стварање адресе помоћу скупа произвољних знакова и одсуство било какве семантичке везе између адресе и онога што се на тој адреси налази. Конкуренција међу „правим“ адресама одвија се на комерцијалној основи, најбољем понуђачу, или ко први присвоји. Овакав приступ не носи никакве проблеме непосредно до тренутка док се не створи фундаментални сукоб, у коме су противници спремни да физички униште једни друге. У овом случају, и најмања предност је од виталног значаја.
Замислите ситуацију у којој би се имена наших градова, улица, станица додељивала по принципу „ко брже у близини ваше куће закачи увезену сјајну таблу са свакаквом абракадабром за стуб, извршивши плаћање иностраном регистру више него било који други кандидат за ово место“. При чему нико не пита одакле је дошао и ко су му били родитељи. А сама табла може садржати и скуп знакова који није случајност, већ нешто свето за цео народ, док под њеним окриљем виспрени предузетник може да примени све што је у његовим очима добро: трговину кобасицама, алкохол, дрогу, жене лаког морала, или да предаје о карактеристикама варења хране код ванземаљаца. Свако може да се такмичи за право да опише нашу културу, религију, дискутује о одлукама власти по кључним питањима живота људи, без обзира на ограничења и начин формирања особе – једноставно, свако ко је пронашао додатни новац и време.
Слободу за такву превару обезбеђује целокупна структура мреже и, под изговором погодности спровођења од стране програмера, раздвајање између мрежних слојева: канала, мреже, преноса, апликације, и што је најважније, оно што није записано у документацији за мрежну опрему – семантике.
Замислите да су током Другог светског рата, са истим тарифама и нивоом услуга, пругама била транспортована и наша деца, и батаљони фашистичких армија. Изгледа страшно! Е па, тренутно, Интернет ради управо то.
Принципи сувереног Интернета
Даљи текст регуларном читаоцу може деловати као нереална утопија. Ипак, идеалан модел сувереног Интернета треба да постоји барем како бисмо разумели, како би то могло да буде и шта смо изгубили, прећутно пристајући на глобалну мреже коју имамо. Такође, чврсто верујем да је могућност стварања потпуно нове мреже која ради на новим принципима наших инжењера и произвођача, реална и неопходна за опстанак. Можете почети са стварањем идеалне мреже у оквиру једног офиса. Списак компоненти програма и уређаја које је потребно обезбедити и није тако безнадежно велики, ако се они стварају паралелно, а не засновано на слепој конкуренцији хиљада компанија са хиљадама запослених, који прождиру добар део буџета без покрића. Овај процес мора бити заснован на привлачењу најбољих стручњака у свакој од фаза.
Поновно стварање Интернета према новим принципима данас не представља деценијски проблем. Навикли смо да сваке три године избацимо и купимо нови сервер, рачунар и комуникациону опрему, да уместо бакарних положимо оптичке каблове. Једноставно, у једном тренутку, треба заменити рутер Cisco за нови, домаћи, на бази квантног процесора, док ће се рачунар претворити у дискретан ручни уређај и 3D-пројектор, који ствара тродимензионалну слику у простору.
Велико је искушење поћи путем са најмањим трошковима – задржати постојеће принципе и опрему. Ово је пут привидног суверенитета, његове пародије, а оправдан је само као покриће, прелазна фаза или одуговлачење са решењима због слабости. Прави суверенитет и безбедност мреже од спољних утицаја је немогућ без парадигматских промена. С тим, што ће ове промене, пре или касније спровести наши противници, и то опет неће бити у нашу корист.
У принципу, нова гомила комуникационих протокола треба да, на мрежном, преносном нивоу, обезбеди следеће функције: енкрипцију и идентификацију „пријатељ или непријатељ“ усмеравање помоћу семантичких адреса (чије значење је описано у наставку), локације извора и одредишта (просторна семантика).
Креирање чипова и алгоритмова, који формирају нове протоколе, осигурава и суверенитет мреже, као и ренесансу пословања наше микроелектронске индустрије. Тада ћемо моћи да говоримо о истинској замени увоза, и нећемо чекати укидање санкција. Наши напори да створимо програме и уређаје неће бити усмерени ка наставку кретање наметнутим путем. Имамо прилику да престигнемо противника захваљујући замени парадигми.
Неће моћи да нам наметну производе, који нису у складу са нашом политиком, чак и ако неко сматра да је исплативије купити направљено иза брда – такав фокус неће проћи. Ми ћемо бити у могућности да развијемо истински суверену мрежу, коју ће користити и сви наши пријатељи. Неопходно је пажљиво размотрити ризике, па пут под ноге.
Основни принцип, који треба узети као начело – адреса на мрежи мора бити у складу са релевантним семантичком изразом на прилагођеном, за ову сврху, језику народа, сувереног, који остварује суверенитет на својој мрежи. Управо овај захтев чини да језик буде инструмент за рашчишћавање хаоса. И предаје кључеве смислу, формираном за свој народ од стране елите. У овом семантичком пољу ће се наћи све вредности створене од стране народа и интелектуално наслеђе наших предака, а у неким сегментима и мислилаца других народа.
Семантички, адреса има хијерархијску природу, имплементација адресе иде одозго на доле од општег до приватног. Најважнији и најчешће коришћени концепти су кратке скраћенице или опширни симболи; комплементарни и приватни концепти и властита имена, серијски бројеви. У случају непотпуне адресе, у одсуству јединствености, долазимо на страницу која захтева дораду упита (аналогија претраживачу). Закључак разјашњавајућих концепата мора бити у складу са нивоом у хијерархији. Да би корисник, који још увек није схватио наше вредности, могао да се оријентише – да ли иде нагоре или надоле у хијерархији смисла или се спушта у царство количине.
То не значи потпуну цензуру (њу треба укључити у случају приступа граничним семантичким областима, као што се и сада ради), то само значи индексирање страница према њиховом значају у нашем систему вредности. Данас, ову функцију врше претраживачи на основу њихових унутрашњих индекса, чији је принцип формирања непрозиран и налази се у рукама ових компанија. Оно што драстично утиче на ове индексе није ниво нашег система вредности, већ број прегледа, што је пропорционално обрнуто њиховим претпостављеним вредностима.
Садржај који се налази на овој адреси треба да одговара значењу, израженом у адреси. Као улице наших градова, чија имена не може било ко да смисли и да на њима гради шта му падне на памет, тако и наше Интернет странице треба да буду под контролом државе.
Конкуренција за главно место у семантичкој области треба да се базира на избору. Код таквог избора новац не сме бити одлучујући фактор, већ правда, наша правда. Ако говоримо о производима, онда је то избор који одговара стандардима, предност у смислу квалитета и цене. У области хуманитарних наука, индекси цитата у нашем систему вредности. Ко тврди да све ово већ постоји: Википедија, тржиште Yandex, Google – није пажљиво прочитао претходни текст. Разлика је у томе што то није наш систем вредности, а рангирање у нашем систему вредности треба да се обави на преносном нивоу мреже, а не од стране приватних компанија. Алгоритме овог рангирања треба да надгледају владине агенције, преко стручних центара према областима знања, које генеришу најбољи представници народа.
Додатни принцип који се може уградити у нови суверени Интернет – надградња путем језика мреже командног интерфејса за креирање и мењање нове семантичке јединице (текстова, пројеката, радова). Стварање нових чворишта мора бити спроведено на основу наслеђивања постојећих и будућих промена у особинама потомка. Право да измените оригинал даје се само на основу испита и акумулираног статуса на мрежи. Такав механизам би омогућио ефикасно распоређивање и усмеравање креативности, упознавање са најбољом интелектуалном и уметничком заоставштином у тренутку формирања идеје да се створи нешто на одређену тему. За оне који желе да свргну ауторитет, треба обезбедити одговарајућа «игралишта» са статусом „експеримент – пријава за учешће на такмичењу“. Њима ће се бавити професионалци.
Појављује се мрежно окружење за оперативни систем, засновано на новом типу програмског језика. То је језик у којем се гестом могу креирати нова чворишта у мрежи, са жељеним особинама на основу наслеђивања својства других постојећих мрежних чворишта, ново чвориште ће одмах добити адресу, изглед на мрежи, свој статус, везе и ниво у хијерархији. Такав језик ће омогућити брзо креирање софистицираног и поузданог система. За кратко време ће заменити сав софтвер и достићи нови ниво перформанси.
Постаће могуће и безбедно стварање креативних група широм земље, које ће удруженим снагама радити на сложеним пројектима. Методе колективног пројектовања постаће доступне свим корисницима мреже. Деца ће учити језик мреже и тимски рад још у школи (можемо говорити о сигурној школској мрежи). Нови програмски језик омогућиће да цео свет креира програме, користећи знаковни језик и гласовне команде.
Огромни градови и канцеларије у многоспратницама постаће непотребне, као и саобраћајне гужве на аутопутевима. Људи ће моћи да раде на даљину, док ће живети на широким просторима земље, у удобним малим градовима, рурална омладина неће морати да одлази у велике градове. Способности сваког појединца ће бити примећене и тражене. Почетник ће моћи да се придружи групи и да учи од мајстора, постепено иде горе по лествици вештина, док не заузме место наставника свог заната, науке, уметности. Универзитетско, класично образовање ће постати доступно свим заинтересираним и способним за то, чак и онима који живе далеко. Дела мајстора у мрежи ће заменити радну биографију и радне књижице. Неће бити могуће фалсификовање стручности, а рад и размишљање ће постати много ефикаснији.
