Прочитај ми чланак

Хоће ли митрополит из Загреба постати српски патријарх?

0

Српска православна црква 18. фебруара у Београду бира поглавара, након што је патријарх Иринеј преминуо од COVID-а. На друштвеним мрежама круже гласине да би "Хрватска могла победити у важном такмичењу усред Београда", јер овдашњи митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић важи за најозбиљнијег кандидата за Иринејевог наследника, пише Валентина Рупчић за "Вечерњи лист".

Порфирије будући патријарх СПЦ ако успе Вучићево лобирање

Митрополит Порфирије Перић у Загребу је пуних шест година и за то време успео је да изгради добар однос с хрватском државом и Католичком црквом, па се његов могући избор у загребачким интелектуалним и верским круговима “чита” као добар за будуће односе између Католичке цркве и Српске православне цркве.

Порфирије припада средњој генерацији епископа, јер у СПЦ-у не може због старости нико да буде у пензији. Однедавно је и редовни професор на Православном богословском факултету у Београду. Митрополит Порфирије нема ни тако тврд став о независности Косова, што би било битно олакшање председнику Александру Вучићу, којем ових дана уз честитке за Дан државности, нова америчка администрација шаље и поруке о потреби признавања независности Косова.

С Порфиријем ка патријархом и његовим ставовима о Косову, Вучићу би било лакше да донесе одлуку о којој практично зависи и европски пут Србије. Када је Косово у питању, глас Цркве изузетно је важан председнику Вучићу и он, очигледно, очекује да Порфирије умири гласове у врховном телу СПЦ-а, који још говоре да је Косово у саставу Србије.

Сисачки бискуп Кошић је недавно привукао пажњу хрватске јавности, када је препричао разговор са Порфиријем, који му је, како се наводи, казао да је схватио снагу повезаности Хрвата и Алојзија Степинца, упоредивши га том приликом са Светим Савом.

На темељу те изјаве, део теолошке јавности у Хрватској сматра да је Порфирије превазишао уске оквире из којих је Српска православна црква годинама гледала Степинца и да је напокон дошло до еволуције у размишљању о том питању које оптерећује односе између две цркве. Из истих кругова стижу и очекивања да ће из шешира 18. фебруара (а у шеширу ће се наћи три имена) бити извучено баш његово име.

Наши саговорници из Београда мисле да је Порфирије том фотографијом заправо само чинио услугу председнику Вучићу. Они у Србији који нису наклоњени српском председнику нису расположени да на месту новог поглавара СПЦ-а виде загребачког митрополита, јер сматрају да је Вучићева подршка Порфирију отворено мешање државе у послове Цркве и то им није прихватљиво. И последњи српски патријарх, Иринеј, имао је близак однос с Александром Вучићем, због чега је био мета напада у Србији, чак и појединих владика.

Тај део Србије не би желео да се опет, на њима тако важном месту, нађе неко ко би блиско сарађивао с државом, рушећи секуларност државе и самосталност Цркве. Други Порфирију замерају склоност раскошном животу, стављајући под знак питања начин на који је стицао новац. Пребацују му бизнис из манастира у којем је пре служио, али и чланство у РЕМ-у.

Порфирије важи и као врло либерална особа када је реч о сексуалности, и као такав је миљеник либералних кругова, западних медија, невладиних организација и ЛГБТ популације, који су у суштини прикривени владари Србије. Порфирије користи сваку прилику да се фотографише са са српском премијерком Аном Брнабић која је икона српске ЛГБТ популације.

Судећи према Порфиријевим узорима, на чело СПЦ-а могао да дође човек близак Руској православној цркви, јер је духовни учитељ загребачког митрополита, Иринеј Буловић, велики русофил, иако му критичари врло радо цитирају изјаву, изречену не тако давно, да је рођен као Србин, а да ће умрети као Грк, “чиме заправо сугеришу Буловићеву превртљивост.

Порфирије би унапредио односе Хрватске са Србијом, посебно са Српском православном црквом. Порфиријев став о Алојзију Степинцу је први добар знак да би се односи између две цркве могли помакнути с мртве тачке.