Прочитај ми чланакБио је много тога - уметник, песник, надреалиста, филозоф, ратник, генерал, државник, богаташки син, генијални војсковођа, спортиста, комуниста... и, изнад свега - енигма Титове Југославије.
Константин Коча Поповић рођен 14. марта 1908. године у Београду, у веома угледној београдској породици индустријалаца и трговаца. Студирао је филозофију на Сорбони, био је филозоф, песник надреалиста, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвенополитички радник СФРЈ, генерал-пуковник ЈНА, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.
– Средином 20-их година прошлог века, у Паризу је открио надреализам, дружио се са Салвадаром Далијем и Андреом Бретоном. Био је оснивач “београдске надреалистичке групе”. Неке своје песме објавио је под псеудонимом Гроф – објашњава историчар Огњен Карановић на недавно одржаној трибини “Коча Поповић – гроф комунистичке Југославије” у Клубу “Трибина младих” Културног центра Новог Сада.
Године 1933, са Ђорђем Јовановићем и Оскаром Давичом, приступио је КПЈ. Определио се за поезију социјалног реализма и комунизам, рекавши да је у Паризу доживео снажну импресију комунизмом у време када је човечанство било пред смртном опасношћу – фашизмом.
Неколико година касније, храбро се борио у Шпанском грађанском рату, на свим фронтовима, укључујући и завршне борбе за ослобађање Мадрида.
– Борбу против фашизма Коча Поповић је наставио у редовима Војске Краљевине Југославије. Потом је био учесник Народноослободилачке борбе од јула 1941. године. Био је командант Космајског партизанског одреда, затим и Посавског партизанског одреда. Под његовом командом ови одреди су водили бројне битке и извојевали многе славне победе, међу којима је и битка на Неретви – истакао је Карановић.
У послератном периоду био је начелник Генералштаба ЈНА. Активну војну службу окончао је 1953. године и посветио се политици. Био је на високим политичким положајима.
Из политичког живота повукао се 1972. године, после збивања у Хрватској и Србији тзв. чистки либерала. Претходно се састао са Титом последњи пут.
– Након тога само два пута се појавио у јавности – 1973. на прослави три деценије од битке на Сутјесци и 1980. године на Титовој сахрани, када је био члан почасне страже – каже историчар.
Године 1989. дао је оштар интервју о владавини Слободана Милошевића, назвавши га банкарским пацовом. За решење проблема на Косову и Метохији тада је предлагао формирање тзв. републике Косово.
ЗБОГ КОСОВА: Патријарх српски примио српске интелектуалце https://t.co/oEjMXWQkMi
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 31, 2018
– Све је то заиста интересантно када не бисмо знали да су управо комунисти направили проблеме на КиМ – казао је Карановић, подсетивши да је Србија ослободила Косово и Метохију 1912. године, укључила га у српску, а потом и у југословенску државу, али су 1945. комунисти, међу којима је био и Поповић, створили Аутономну Покрајину Косово, забранили повратак Срба протераних у рату, а потом подстицали насељавање албанског становништва из Албаније на КиМ.
Године 1985. изнет је предлог да Коча Поповић буде унапређен у чин генерала армије, што је требало да буде награда за изузетно командовање завршним операцијама у ослобађању Југославије, али је он то признање одбио.
Умро је у Београду 20. октобра 1992. године.
