(Политика.рс, фото: М. Дугалић)

Скоро четири године Голуб Цветковић, из Подунаваца код Краљева, храни пар лабудова на бари покрај Западне Мораве, а од протеклог пролећа ту је и подмладак ових птица.

На средокраћи пута између Краљева и Врњачке Бање, у атару села Подунавци, на обали баре покрај Западне Мораве сасвим необична ситуација. Мештанин Голуб храни лабудове Лаза и Бису и још троје становника поменуте баре. Ритуал је уобичајен – након само једног звиждука колона лабудова крене ка обали. Затим, Голуб баца шаку по шаку кукуруза, лабудови кљуцају а кад се засите не одлазе све док он не замакне путем ка кући. Тек онда јато узлеће или у колони плови до насред баре.

– Умеју да ми захвале. Кад престану да кљуцају, остају ту покрај мене све док не пођем. Нешто ћућоре, ја то разумем као захвалност – објашњава нам Голуб Цветковић и наставља занимљиву причу.

Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.

– Лабуд, сада звани Лазо дошао је на Подунавачке баре пре три године са женком и још једним паром. Међутим, само је он са женком ту остао. Али, убрзо, у јесен 2010, ловци убијају лабудицу, а лабуда рањавају. Тако сам, рањен и без хране не би преживео да нисам почео да га храним и свакодневно долазим са порцијом кукуруза на обалу баре. Бацао сам пар дана кукуруз у воду док он није почео да ми прилази и онда сам му дао и име – Лазо – прича Голуб Цветковић, напомињући да је усамљени лабуд једва пребродио прву зиму, због хладноће и ловаца чија је мета и он био.

Крајем фебруара 2011, каже, Лазу је „посетило“ овеће јато „другова и другарица“. На бари је тих неколико дана било њих дванаест. И, упркос познатој верности ове птице и тврдњи да никада, ни после угинућа партнера, не бирају другог мужјака или женку, тј. верују у вечну љубав, лабуд Лазо ипак крши правило, бира једну женку која остаје са њим док други лете даље

.– Тој женки сам дао име Биса и она је априла 2012. легла на гнездо и снела три јаја. Но, неко их је украо, па је она поново снела два на којима је лежала 87 дана и није успела да излегне младе. На срећу, на Велики петак је излегла четворо, али је једно убрзо зграбио орао и ево троје је за неколико месеци растом сустигло родитеље. Само су још сиви, као оно „ружно паче“, а кад дођу у полну зрелост биће бели да се неће знати „да ли је снег ил’ су лабудови“ – прича, у шали, Голуб.

Иначе, Голуб Цветковић је незапослени металостругар. Живи са оцем и мајком на имању од око пола хектара. Кукуруз који сеје на пет ари, углавном, потроши за лабудове.

– Сваког дана ми је потребно два килограма кукуруза. Кад нестане у мом амбару ја „просим“ највише од власника фирми. Дају ми, неко џак неко десетак килограма. Стога бих волео да општина неком одлуком заштити ове птице, пробао сам то али су ме у Врњачкој Бањи одбили.

Истина, помогли су ми, дали су ми машине да овај део око баре и реке очистим од дивљих депонија, јер туристи из Бање долазе да посматрају лабудове. Затим сам за Дан општине Врњачке Бање добио награду од десет хиљада динара као признање за волонтерско залагање – хвали се Голуб.

Потомци Бисе и Лаза, три млада лабуда још немају имена. Зато Голуб тражи кума. А, кум би, како то ред и налаже, за кумиће донео бар џак кукуруза…

Ознаке: Врњачка бања, Голуб Цветковић, Западна Морава, лабуд