Прочитај ми чланак
Манастири Фрушке горе су јединствена група сакралних објеката настала у периоду од XV до XVIII века. Од 35 изграђених манастира до данас је сачувано 15. Као културне и историјске вредности налазе се под заститом УНЕСЦО-а.
Ти манастири су кроз историју представљали симбол националног отпора Срба Турској империји и заштитнике великог националног блага, оличеног у сакралној уметности и архитектури, очувању духа и колективног памћења народа. Данас су активни следећи манастири: Крушедол, Петковица, Раковац, Велика Ремета, Дивша, Ново Хопово, Старо Хопово, Јазак, Мала Ремета, Гргетег, Беочин, Привина Глава, Шишатовац, Кувежедин, и Врдник-Раваница.
По историјским изворима ови манастири су настали у првој половини шеснаестог века, али легенде говоре да су настали у периоду између дванаестог и петнаестог века. Сви манастири су лоцирани на подручју од 50 километара дужине и 10 километара ширине. Током пет векова они су били кичма духовног и политичког живота Срба.
Настали у периоду великих сеоба, манастири су постали центри који су неговали култ последње српске деспотске породице Бранковића, по узору на стару Немањићку династију као историјски узор. То објашњава развој духовних вредности у овим манастирима као култ појединачних светаца, чији се остаци чувају у њима. Манастири Шишатовац, Ново Хопово, Врдник-Раваница, Беочин, Привина глава и Јазак још носе последице бомбардовања НАТО авијације 1999.
Шишатовац: са црквом РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
На југозападним падинама Фрушке Горе уз поток Ремету а близу села Лежимир налази се овај манастир, у селу Шишатовац. Подигли су га монаси манастира Жиче 1520 год на темељима старе цркве, а који су ту пребегли из Србије од Турака, под вођством игумана Теофила, монаха Илариона и Висариона. Турци су касније и ту цркву срушили да би се 1758 год. сазидала нова данашња црква. Градња данашње цркве трајала је 20 год.
Оно што привлачи пажњу је њена величина која прелази у монументалност. Преовлађује барок а њених 9 прозора је у готском стилу. Зидана је од камена и опеке. Звоник је посвећен Светом Ђорђу а подигао га је 1742 год. пуковник Вук Исаковић( главни јунак „Сеоба“ М.Црњанског). Црква је осликана од стране Григорија Давидовића Обшића. Осликао је и иконостас који је био зидан. Данас се о њему мало зна. Сачуване су само царске двери.
Током 18 и 19 века манастир је имао свој историски и културни процват. Посетили су га: пећки патријарх Паксије, патријарх Максим, Арсеније ИИИ Чарнојевић, епископ темишварски Никола и бачки Софроније, митрополит Вичентије Јовановић, Арсеније ИВ, Лукијан Мушицки,Вук Карађић, П.Шафарик, Ф.Миклошић, Јаков Герчић, Петар Кепен и други. Ту су од 1543 год. када је и умро биле мошти Светог деспота Стефана Штиљановића које су током 1942 год, да не би дошло до скрнављења пренете у СПЦ у Београду.
У току II светског рата црква и конаци су скоро уништени. Гађани су артиљеријом. Данас је црква обновљена у грађевинском смислу као и конак. Предстоји јој унутрашње уређење. У манастирској порти је леп парк.Изнад је манастирско гробље са старом капелом. Манастир је званично мушки. О њему брину један монах и једна монахиња.
Бешеново: са црквом СВ.АРХАНГЕЛА
Рушевине манастира Бешеново налазе се у Бешеновачком Прњавору на Фрушкој Гори уз поток Чикош. Манастир је основао у 13 веку краљ Драгутин. Манастирска црква је била живописана. У њему су једно време боравили монаси из манастира Витовница код Пожаревца са свим драгоценостима бежећи пред Турцима.Црква је била грађена од опеке са основом у облику крста и куполом.Тространи облик манастирски конаци добили су између 1730 и 1771 год.
Подаци о иконама и иконостасу помињу се 1753 год. Звоник је био саграђен у 18 веку. Постојала је и богата манастирска ризница. Овај манастир је доживео најтрагичнију судбину од свих на Фрушкој Гори. Прво је био у II светском рату опљачкан и миниран да би касније био уништен бомбардовањем до темеља. До данас манастир није обновљен и на његовим рушевинама постоји само обележје.До рушевина манастира Бешеново долази се из Руме поред села Стејановаца и Бешенова и само право до Б.Прњавора. Ту се скрене лево и иде око 100 метара.
Мала Ремета: са црквом ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
На средишњем делу Фрушке Горе код места Мала Рремета у тишини и зеленилу налази се овај засигурно најмањи а можда и најлепши фрушкогорски манастир.До њега се долази из Врдника до центра Јазка где је ознака на десно,прође се цело село и на изласку се скрене десно пре узбрдице и право до манастира. Према предању манастир је основао „сремски краљ“ Драгутин. Најстарији подаци о Малој Ремети или Реметици сачувани су у турским земљишним књигама из 1545 год.Турци су манастир спалили и опустошили.
Године 1679, Арсеније Чарнојевић дозволио је монасима манастира Раче да се населе у Малу Ремету и да је обнове. Мала Ремета је била метох манастира Беочин где су монаси из Раче прво дошли. Нова велика обнова била је 1739 год. Цркву су сазидали мајстори Тодор и Никола а ктитор је био Станко Милинковић. Из исте године потиче заштитна повеља(салва гвардија) издата од генерала Валиса манастиру Беочин у којој се помиње и штити Мала Ремета.
Храм је зидан од притесаног камена сивкастоплавкасте боје и тесаних декорација. Црква има крстобазну основу у традиционалном византиско-српском стилу.Кубе директно израста из крова и сужава се при врху. Има девет полукружних прозора и двоје улазних врата. Сам изглед цркве је рустичан и одише духом старих времена. Имате утисак као да је време стало. Конак је подигнут 1758 год. Црква нема зидани звоник. Средњи део цркве дели од припрате преградни зид. Цркву је исликао 1910 год. Коста Ванђеловић. Иконостас је урађен 1757 год
Има 53 иконе које је радило више мајстора али је престоне и најлепше урадио Јанко Халкозовић. Манастир је поседовао библиотеку са 300 књига. За време Другог светског рата све је попљачкано и уништено. На дрвеним стубовима са лименим кровом је звоно поред цркве. Ту је и мала капелица Светог Илије. Унутрашњост цркве се тренутно реновира и крај радова је предвиђен за 14 октобар на славу храма.Манастир је активан, женски и о њему брину монахиње.
Беочин: са црквом ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ
На северним падинама Фрушке Горе у Беочину налази се овај манастир чији је оснивач непознат. Први писани подаци су из турских извора 1566 год.Манастир је очигледно био пљачкан и опустошен јер 1697 год. Патријарх Арсеније III Чарнојевић даје дозволу монасима манастира Раче на Дрини да се населе и обнове манастир Отада потиче чувено патријархово „Отворено писмо“које је он у Табану дао рачанским монасима.После те обнове поново је страдао у Аустриско-Турским ратовима да би данашњи изглед добио 1731 год. а изградио га је ктитор Миливоје Милаковић из Футога. Зидан је каменом и опеком. Конаци који су тространи завршени су 1741 год. када је изграђен и звоник на три спрата.
Интересантан је улазни портал изнад кога су са леве стране извајан Лав а са десне Орао. Иконостас је веома висок и веома узан уклопљен у архитектуру високе и узане манастирске цркве. Иконостас има 62 иконе. Два од четири висока стуба који придржавају кубе,заклањају иконостас тако да се не може сагледати у целости. Иконе су радили у различитим периодима Јанко Халкозовић,Димитрије Бачевић, Теодор Крачун и Георгије Зограф. Сама црква је живописана од стране Јанка Халкозовића. Манастирска библиотека је имала око 780 старих књига и 63 Србуље. Рукописаних је било 41. То је све у II светском рату опљачкано да би касније било враћено и налази се музеју СПЦ у Београду.
Манастир има леп парк у коме се налази мала капела посвећена Светом Ђорђу из 1905 год. Ту се налази мали изрезбарени иконостас са седам икона.У цркви јкод врата десно налази се гроб Светог Владике Варнаве недавно проглашеног за свеца. Манастир је активан и о њему брину монахиње. До манастира се долази из центра Беочина до полицијске станице па десно и право до манастира који се налази на левој страни пута.
Раковац: са црквом СВЕТИ ВРАЧИ КУЗМАН и ДАМЈАН
До манастира се долази из правца Беочина до места Раковац.Из центра Раковца право путем до манастира . По предању подигао га је Велики коморник Деспота Јована Бранковића-Рака Милошевић по коме је манастир и добио име. За годину се узима 1498.На зиду манастирске припрате сачуван је запис из 1533 год. На сребрном манастирском печату је 1678 год. Било је више обнова манастира. Ко је обновио манастир остаје тајна.Манастир су чинили: Храм,Конаци,Капела и Испосница.
У II светском рату манастир је тешко страдао. Сама црква је реконструисана 1958/59 год и изграђен је нов мали звоник испред улаза у цркву. Тек 2003/2004 год. граде се нови манастирски конаци који окружују цркву и цео комплекс са свих страна. У своје време манастир је био културно средиште и преписивачки центар. Ту је преписан Душанов Законик а 1714 год. је завршен чувени раковачки рукописни Србљак написан од стране монаха Максима.
У Србљаку су сабране све похвалне песме Србима Владарима-Светитељима. Из манастира Раковац( 18/ 19 век) потичу чувени:Вичентије Јовановић, Павле Ненадовић,Данило Јакшић,Мојсије Путник,Јосиф Шакабента и др. На бакрорезу из 1743 види се како је манастир изгледао.Од фресака је остало веома мало и оне се у деловима могу видети у калоти и тамбури кубета као и на два стуба. Црква је грађена од обрађеног и ломљеног камена. Данашњи иконостас је мали и иконе су из 18 века. Радови на манастирским конацима су у току.Манастир је активан. Мешовит је и о њему брину монаси и монахиње.
Јазак: са црквом СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ
На јужним падинама Фрушке Горе близу Врдника на крају села Јазак налази се истоимени манастир. Долази се из центра бање Врдник десно – постоји путоказ и у центру села Јазак скрене се десно и иде право до манастира. Пре садашњег постојао је Стари Јазак који је био посвећен Ваведењу. Ктитор Старог Јазка био је Деспот Јован Бранковић у 15 веку.Стара црква је била осликана.
Године 1705 у Стари Јазак донете су мошти Цара Уроша нејаког последњег из лозе Немањића из манастира Судикове код Неродимља на Лиму. Мошти су више пута сељене и увек враћане у Јазак. Када је иначе мала црква манастира Стари Јазак постала претесна од посетилаца и поклоника моштима Цара Уроша, на месту Градац 1736 год недалеко од Старог Јазка почела је градња данашњег Новог Јазка. Стари Јазак је временом срушен. Данас су тамо само остаци.
Манастирски комплекс се састоји од цркве са звоником, конацима који са три стране окружују цркву, док је са четврте стране зид и засвођени улаз у манастирску порту. У средини порте је манастирска црква са троспратним звоником. Црква је зидана црвеном циглом и белим каменом. Фасада је декорисана турским декоративним елементима. Нови Јазак посвећен је Светој Тројици.
Унутрашњост цркве је живописана 1761 год. а украшава је иконостас који је радио Димитрије Бачевић 1769 год.са својим ученицима Теодором Крачуном и Димитријем Поповићем. Иконостас има 58 икона. На врху се налази позлачен крст. Два манастирска стуба која придржавају кубе заклањају иконостас тако да се не може сагледати у целости.
Под цркве је покривен мермерним плочама. Испред тих стубова налазе се две иконе.Трон Богородице а на другом десном стубу трон Цара Уроша. Испред тог стуба и фреске налази се кивот са моштима цара Уроша који је умро 1347 год. Највећи и најдетаљнији радови на манстирском комплексу урађени су у периоду од 1926-1930 год. Манастир је активан и о њему брину монахиње.
(www.rancplatan.com, видео: NoviBeograd45)
