Прочитај ми чланакУ Србији постоји нешто што се зове Фрушка гора. Стручњаци кажу да је она "огледало геолошке прошлости". Поменута одредница звучи озбиљно, важно и обавезујуће. И заиста јесте. Некадашњој Алми Монс било је потребно 90 милиона година да би изгледала као што изгледа данас. Током историје, била је свашта: од архипелага у јужном делу Панонског мора, преко источне границе Франачког царства почетком 9. века до излетишта. Данашњи назив дугује Фридрику Барбароси који је у жељи да освоји градове Ломбардије у другој половини XII века наредио да се сруши Милано, а протерани су уточиште нашли у Срему основавши насеље Францавила.
Као и данас, на територији Фрушке горе интеракције између културе, историје, политике, природе и човека су интезивне. Некада су те интеракције биле плодоносне, а данас су рушитељске, деструктивне.
Последњих година, криминално-политичка хоботница заогрнута плаштом инвестиционог урбанизма, вођена искључиво личним, партикуларним интересом и неутаживом жељом за профитом, уништава Фрушку гору, не само девастацијом већ и приватизацијом.
Опстанак и очување археолошких локалитета из праисторије, термоминералних извора, језера која служе за наводњавање и спречавање поплава, излетишта, бициклистичких стаза, паркова, видиковаца, стена, пећина, кула, водопада, виногорја, 30 ретких орхидеја, 2000 врста гљва, 1500 врста биљка, 200 врста птица, 20 врста гмизаваца, 60 врста сисара (укључујући и мулофе, шакале, текунице, слепо куче…) су угрожени захваљујући бахатости, нелегалним пословима и спрези различитих министарства, секретаријата, инспекција, фирме Галенс и Српске православне цркве, док су неке некрофагних врста птица на каменолому Дебели Цер на Андревљу попут орла крсташа трајно нестали.
Уместо да штити природна добра и јавни интерес, држава активно саучествује у уништавању горе побројаних богастава тако што не спречава незаконит рад каменолома Кишњева глава код Раковца (захваљујући њему, на Фрушкој гори по први пут су се појавила клизишта), ни сечу букових шума због чега је изгубљена номинација за УНЕСКО листу светске природне баштине, ни бетонирање и ограђивање шума.
Пре 13 година, СПЦ је постала власник скоро трећине Националог парка тако што је 16 фрушкогорских манастира у поступку реституције тражило поврат имовине. Данас та црква у сарадњи са службеницима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде обилато сече суме, а дрва извози у Кину. Црква је на време препознала пословну шансу, јер према подацима Министарства финансија, дрва су друга извозна сировина после бакра.
Како би подржао и омогућио активности СПЦ-а, Покрајински завод за заштиту природе одобрио је план газдовања шумама у којима се еколошко-биолошка функција шума штити само 3%, а осталих 97% има приоритетну производну функцију.
Против таквих лудости, криминалних радњи, приватизације јавно-природних добара у власништву државе (грађана) трајног девастацији и нарушавања природне равнотеже, загађења животне средине и пљачке јавних ресурса побунила се група савесних активиста.
Окидач су били послови власника фирме Галенс, повезане са Српском напредном странком која бетонира путељке на планини и ограђује државно земљиште блокирајући пет јавних атарских путева.
Илегалне и прекомерне планске сече трају још од 2019. године. Након што су исцрпели све институционалне механизме борбе без позитивног исхода, активисти су кренули физички да бране Фрушку гору.
У октобру 2021. године, Драгана Арсић из удружења „Одбранимо шуме Фрушке горе“ вођена максимом „сви за шуме -шуме за све“, са групом сабораца након пресецања катанаца на капији код планинарске стазе Нови Раковац-Змајевац је узвикнула: Кестен је слободан. Инвеститори су мучки покушали грађанима отети Кестен током полицијског часа, као градња туристичког објекта од 8000м2.
А онда је уследила тужба брачног пара Петрић због повреде угледа и части и наношења тешке душевне боли. Проценили су да њихове „боли’ коштају 800 000 динара.
У међувремену, Драгану су частили са још неколико тужби. Пажљиви хроничар би морао приметити да данас на Фрушкој гори активисте туку баш као што су попови у манастиру Ново Хопово тукли тринаестогодишњег Доситеја Обрадовића јер чита књиге.
Ако не верујете, питајте Петра Живановића.
Док је пре неки дан било у току суђење Драгани Арсић у једној од тужби Петрића, друга група активиста кампује на Шодрошу због најављене сече аутохтоних и заштићених црних и белих тополакако би се прокрчио терен за изградњу Новог Сада на води.
Инвеститори су исти, власници фирме Галенс.
На последњем суђењу Драгани, тужитељи (брачни пар Петрић) су тврдили како се плаше, да им је угрожена безбедност, пословање а да је активистима једини циљ напад на државу и СПЦ.
У Србији се данас патриотизам исказује физичком борбом за необновљиве ресурсе, а солидарност исказује подршком онима који су проговорили у име свих нас, борећи се за добро свих нас.
Прва прилика да искажемо патриотизам, макар на територији Војводине је подршка окупљенима на Шодрошу, а солидарност можемо показати присуством у једном другом процесу против Драгане 07.07.2022. у 10 часова у Основном суду у Новом Саду. У другој тужби због угрожавања пословног угледа, Петрићи траже годину дана затвора за Драгану.
Марко Ољача – председник Друштва за одрживу будућност – Кораци
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 24, 2022
