Прочитај ми чланакГрађани окупљени у Удружењу „Карловачки виногради“ страхују да би промена Просторног плана Општине Сремски Карловци могла да угрози животну средину и здравље људи. Нису поштеђени ни културно-историјско наслеђе, као ни развој пољопривреде и туризма у тој општини. Као главне кривце за загађење виде циглану „ИГМ Стражилово“, компаније „Промист“ и „Мол“.
Са друге стране, директорка АД Полет ИГК Мајда Петковић је навела да је поступак у складу са решењима званичних институцијама и на оптужбе активиста о загађењу одговорила да им ради филтер у погону.
Како наводе представници овог удружења, 4. октобра је на јавни увид стављен захтев циглане „ИГМ Стражилово“ за промену просторног плана, којим би било омогућено да пољопривредно земљиште и викенд-насеља постану зона за експлоатацију руда, тачније за нови локалитет за ископавање глине. Овим ће нестати један од најлепших видиковаца на Фрушкој гори и бити трајно изгубљен један од најбољих локалитета за развој туризма, упозоравају грађани окупљени у овој иницијативи.
Иначе, ова циглана смештена је на ободима Националног парка „Фрушка гора“, а бави се производњом грађевинског материјала. Активисти упозоравају да ова циглана за експлоатацију опекарске сировине користи одређене енергенте, попут петрол-кокса, а који, како наводе, испушта канцерогени гас – радон. Упозоравају и на то да се приликом сагоревања петрол-кокса ослобађају никл, ванадијум и сумпор, што драстично повећава ниво угљен-диоксида у ваздуху. Напомињу и да је никл канцероген и да његово удисање изазива алергије.
Због циглане угрожен опстанак најквалитетнијих виноградских атара у Србији
Радован Пантовић, мештанин Сремских Карловаца и члан Удружења „Карловачки виногради“, каже за „Нову“ да су уколико општина прихвати захтев о промени просторног плана спремни да пишу тужбу против државе.
„Тражимо да у овој циглани увек користе филтер када се користи петрол-кокс и да се тај филтер сервисира. Тражимо доказ да имају филтер и да их чисте, као и да наведу где то одлажу. Знате ако је нешто канцерогено, то је опасна материја и одлаже се по сасвим другој процедури“, наводи Пантовић.
Тврди да ова циглана кокс-петрол користи неколико година и када су почели да га користе евидентно су били присутни „смрад и пепео“.
„Људи су негодовали и након тога су уградили филтер, што је њихова обавеза“, додаје.
Наводи да се филтер, који се налазио на линији производње у овој циглани, једном приликом запалио и да, према информацијама које имају од радника, исти никада није обновљен.
„Циглана само у саопштењима говори да има филтер, али га у ствари нема. Поједини бивши радници су их тужили због лоших услова рада, а причају и да су неки од радника који су преминули у плућима имали прашину кокс-петрола“, тврди.
Наводи да из компаније „ИГМ Стражилово“ не желе да разговарају са активистима удружења о овим проблемима.
„Жалили смо се разноразним инспекцијама, али нико ништа није преузео“, тврди Пантовић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 28, 2021
„Подужи списак загађивача“
На удару мештана је и складиште нафтних деривата „Мол Србије“ у радној зони Просјанице, коју је у фебруару 2019. израдила компанија „Нафтахем“. Из овог карловачког удружења истичу да је испаравање деривата нафте еколошки проблем не само када дође до акцидентног изливања, него и у току редовног складиштења и манипулације. Активисти указују да је у овој општини угрожено неколико локалитета попут Ђубрика, винчанском насељу на старој обали Дунава, затим праисторијски насеље Три бабина гуза. Исто тако угрожен је, према тврдњама активиста, локалитет Реметица, један од историјски најзначајнијих виноградарских атара Сремских Карловаца још од периода средњег века, те винчанско насеље Караш, затим остаци средњовековног дворца Велики Матеј.
Директорка АД Полет ИГК Мајда Петковић огласила се поводом оптужби које је изнело Удружење „Карловачки виногради“, а у којима се стрепи да ће пољопривредно земљиште бити затровано опасним материјама. Петковић за „Нову“ каже да је поступак у складу са решењима која су издале званичне, релевантне институције.
Ради се “о усклађивању површине намењене за експлоатацију минералних (опекарских) сировина с границом оверених резерви”. Директорка тврди да је све у складу са Решењем Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине из 2004. године и његовим изменама из 2011. Према њеним речима, поштује се и решење Покрајинског секретаријата за енергетику, грађевинарство и саобраћај од марта ове године.
Петковић наводи да се ради о површини од 40 хектара, која је већ од раније у склопу оверених резерви и додаје да њихови радови не излазе ван експлоатационог поља дефинисаног наведеним решењима.
„Дакле, не ради се о новом пројекту, нити новим решењима већ само проширењу унутар постојећег експлоатационог поља, које није унето у просторни план правовремено. Истовремено у зони непосредног утицаја рударских радова се задржавају намене простора као у претходном просторном плану, тј. воћарско-виноградарске зоне и остало пољопривредно земљиште“, наводи Петковић.
Она истиче да су јасно дефинисани сви законски услови и мере са циљем спречавања и ограничавања негативних утицаја на животну средину као и мониторинг тих утицаја – од начина извођења радова, мере заштите природних ресурса, квалитета ваздуха, вода и водних ресурса, земљишта,природних добара, те заштита од буке, а јасно су дефинисани и услови озелењавања простора, као и поступање у случају проналаска геолошких и палеонтолошких налаза. Додаје да су јасно дефинисане и мере заштите живота и здравља људи, укључујући и запослене. Изменама просторног плана не мењају се, како тврди директорка Полета, постојеће мере заштите еколошких коридора.
„Завршетком овог процеса, обезбеђује се континуитет рада фабрике која датира из 1923. године, и обезбеђује се егзистенција за 102 породице, чиме се постиже додатни позитивни ефекат на заједницу у којој послујемо“, наводи Петковић.
На наша питања о петрол-коксу, Петковић каже да фабрика цигле Стражилово у Сремским Карловцима је једна од само две фабрике у Србији која има затворени систем складиштења петрол-кокса, док остале имају на локацији и млевење.
„Стражилово је једина фабрика у Србији са уграђеним филтером који се користи од 2016. године. Није тачно да филтер не ради, јер је поменути филтер део саме производне хале и немогуће га је палити или гасити. Да би се искључио, неопходно га је потпуно механички размонтирати и одстранити од остатка фабрике. Дакле, филтер се користи константно, у супротном циглана не би могла радити јер не би испуњавала законске прописе“, наводи Петковић.
Она је навела да сви извештаји из 2020. године показују да вредности не прелазе граничне вредности емисије које су дефинисане Уредбом о граничним вредностима емисије штетних материја у ваздух из стационарних извора.
„Према нашим сазнањима и доступним подацима, генерално је ваздух на подручју Сремских Карловаца, поред Сремске Каменице, у тзв. зеленој зони и по овом показатељу представља чисту животну средину“, каже она.
Одговарајући на тврдње Удружења „Карловачки виногради“ о односу коришћења петрол-кокса и плина, Петковић каже да је у августу 2012. године „Стажилову“ издато решење којим се даје сагласност на Студију о процени утицаја на животну средину којом су дефинисане мере у складу са законом и другим прописима у циљу спречавања штетног утицаја на животну средину.
„Иако је Студијом дефинисана могућност коришћења петрол кокса у учешћу 70 одсто, већ дужи период ми користимо гас са учешћем од 85 посто, занемарујући економски моменат у тренутним околностима раста цене гаса. У наведеном решењу је јасно наведено како Студија показује да се пројектом не угрожава животна средина, а Стражилово је дужно, што и чини у континуитету, да осигура стално праћење квалитета ваздуха, буке, отпадних вода, подземних вода и поступање с опасним отпадом“, наводи Петковић.
Она истиче да је поменутом студијом дефинисан и начин поступања с отпадом који настаје у производном процесу.
Циглана у Сремским Карловцима послује у оквиру хрватске НЕXЕ групе, а чији председник управе је бизнисмен Иван Ерговић. Он се недавно нашао у средишту афере која је недавно потресла Хрватску, а чија је суштина сумња да је један судија примио мито у великом судском процесу вођеном против НЕXЕ групе. Вредност спора је, према писању појединих хрватских медија, 7,5 милиона евра.
Иначе, чланови Удружења „Карловачки виногради“ покренули су и петицију којом захтевају и обуставу проширења зоне експлоатације, затим забрану складиштења опасне материје ТНГ и обуставу повећања складишних нафтних капацитета у зони Просјанице, као и потпуно измештање складишта амонијум-нитрата привредног субјекта „Промист д.о.о.“ и потпуну забрану делатности на парцели које подразумева држање опасних материја. Оснивач компаније „Промист“ је Небојша Петрић, који је по смени власти 2012. године променио доташње партнере у “Јужној Бачкој” и прибегао политички СНС знатно подобнијем бизнисмену Драгољубу Збиљићу.
Исте године када је постао Петрићев партнер, Збиљић је, према писању БИРН, пред парламентарне и председничке изборе 2012. године, поред Томислава Николића, тадашњег председника и оснивача СНС-а, и Александра Станковића, био гарант кредита од 55 милиона динара, који је СНС подигао у Универзал банци.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 28, 2021
