Прочитај ми чланакПрозор ноћас мора пасти! Тако је давне 1943. године наредио Тито. Својим партизанима.
Београд не сме пасти 4. марта! Наредио садашњи врховни командант. Својим војницима. Што је сасвим у реду. Каква би то била вертикала, без престонице. Никоме, међутим, није јасно, што Севојно, једина градска општина Ужица, такође не сме пасти. Две недеље пре избора, Севојно је посетило више великодостојника него у неколико протеклих деценија. Истини на вољу, многи су долазили у две Ваљаонице (бакра и алуминијума) и Јединство, али нико није залазио у градић.
До пре неколико година, месну заједницу. Синдром „Севојно“ је баш чудан. Велики индустријски центар, највећи у ширем региону, остао је мала, комунално неуређена, варошица. Да је пре пола века политика одлучила да се улаже тамо где су фабрике и радни људи, Севојно би данас било Ужице. И обратно. У длаку исто као случај „Златибор и Дивчибаре“. Пре пола века била су то мала планинска излетишта, где је више народа долазило само о вашарима, или за првомајски уранак. Данас постоји „велики“ Златибор, и „мале“ Дивчибаре. Баш као мало Севојно и велико Ужице, које се искључиво финансира из пореза на имовину и пореза на зараде, из малог Севојна.
Када је у априлу 2014. у Севојну основана градска општина града Ужица, победници су обећали да ће Севојно кренути. Међутим, наши извештаји са терена кажу да буџет за 2018, кад је реч о Ужицу, износи 2,9 милијарди динара, а за Севојно 18 милиона, или непуних 0,7 процената. Иако фирме и запослени из Севојна пуне буџет са више од 50 одсто. При чему је, у општини у којој, како тврде наши добро упућени извори, апсолутно ништа није урађено, из 2017. у 2018. годину пренето неутрошених четири милиона динара. Да је за невладине организације (наравно, зна се и које) планирано 3,2 милиона, а за „социјалу“ 1.000 динара. У Севојну, индустријском насељу и јединој градској општини живи мало више од 7.000 становника и налази се више од 170 привредних субјеката – Ваљаоница бакра, Импол-Севал, Јединство, Коперцом, Атлас…
Ту је и Слободна зона. Сваке године, већ више од пола века, у Европу, Америку и Азију из Севојна годишње стигне више од 100.000 тона полупроизвода од бакра и алуминијума. Пре неколико година је локални ФК Севојно стигао, не само до Супер лиге, него до Лила и Купа Европе. Па је двадесетогодишњи директор (који то више није) Ваљаонице бакра и председник ФК Севојно, фузионисао клуб са Слободом, која је тада таворила у трећем рангу, са никаквим шансама за више, и изградио нови стадион у Ужицу. Да се много не троши, и не дели народ. Да Ужичани, где су поникли Павловић, Ђорић, Кривокућа, Стаменковић и Максимовић (најскупљи српски играч), не иду у Севојно да гледају прволигашки фудбал. Севојно Ужицу Прву лигу, Ужице Севојну паре за инфраструктуру и уређење градића. Тако је резоновао. Данас, када је бивши, заборавили шта је урадио.
Исход је следећи – не постоји ниједна банка. Чак ни један мали банкомат. Нема ни пијаце. А ни Културног центра (некадашњи је затворен пре три-четири године, а недавно су га за своје просторије преузели напредњаци). Олимпијски базен, понос некадашњег Севојна, (својевремено га је изградила Ваљаоница), не ради већ неколико година. Кад падне киша, због несређене канализационе мрежа, потоп. Тротоари и асфалтиране улице су мисаона именица. О екологији се ћути (иако астму има сваки други становник). Севојно је најзагађенија општина у Западној Србији.
Ничега нема, осим министара. Прво је била министарка путева, која је обећала кружни пут (после рекла да можда и не треба). Министар спорта донео поклоне у вредности од читавих четрдесетак хиљада динара (лопте, кошеве и мрежу). Завршетак спортске дворане, планиран за ову, померен за следећу годину. Министар науке обећао пасарелу (нису га обавестили да је Ваљаоница једну давно изградила, па је срушена). Обећао је и иновативни центар, док су скептици коментарисали да би уместо виртуелног ИЦ-а, био кориснији један стварни банкомат. Врхунац је „случајни“ долазак премијерке у Ваљаоницу, у јеку локалних избора у општиници. На дан светих Валентина и Трифуна, свим заљубљенима у власт, на аутобуској станици бесплатно певао Аца (Србин) Лукас. Док министри долазе и одлазе, наш извор тврди како „напредњачке тројке“, по три пута дневно звоне на „бирачка врата“ и распитују се „ко ће за кога“.
Чиме је онда ова заборављена и заспала варошица, са годишњим буџетом од 150.000 евра, заслужила овакву пажњу и „бригу“. Због индустрије и слободне зоне, сигурно није. Могући одговор су Милан и Јово. Милан (Стаматовић) научио како се ради, гради и побеђује на локалу без обзира на противнике. Побеђује „вертикалу“. Јово (Марковић), као бивши градоначелник Ужица, остао уписан као честит и предузимљив (једина мана му је што је „жути“). Ујединили читаву опозицију. Зна се шта Севојну стварно треба. Да има све као и Ужице. Ако не и више. Имајући у виду колико даје. Нова канализација, асфалтиране и осветљене улице, банке и банкомати, базен, спортска дворана, дом културе… Зашто средње школе и факултети, заједно са фабрикама, не преселе у Севојно неке смерове (ливци, ваљачи, пресари, бравари и стругари). Па пола радне недеље на праксу. Или одељење факултета за машинце и технологе. У перспективи, студентски и ученички дом.
Да се локацијске и грађевинске дозволе „преселе“ у Севојно. У Ужицу ионако нема више места. Са људима ће доћи и култура, спорт и кафићи. Део градске администрације одмах у Севојно. Где ће бити Канцеларија за локални економски развој, него тамо где су велика индустријска и слободна зона. За 10 година Севојно може стићи Пожегу. Развијени град, уместо учмале варошице. Само да мали део пореза (на зараде и имовину) остане у Севојну. Сумња се да су се духови узнемирили због прерасподеле пара која се није десила пре пола века, па се основано сумња, да је Милан и Јово могу сада затражити. И угрозити „ужичку вертикалу“. Пошто је до „одсудне битке“ остало још две недеље, тек ће се свраћати у Севојно. Објављен је и долазак председника и врховног команданта. Севојно не сме пасти.
Аутор је економски аналитичар
