Прочитај ми чланак

ДМИТРОВИЋ: Народ се, веле, самоорганизовао; не бива тога у политици

0

Све смо ми ово већ видели: ове бубњеве, пароле, уличне шетње, пиштаљке. И знамо шта је уследило. Хвала лепо.

Проблем се увек најбоље сагледа са стране. Без страсти, личног доприноса, крајње хладно, уз чињенице и логику. И шта видимо у актуелном српском политичком случају? На председничким изборима, одржаним прошле недеље, Александар Вучић је добио 55 одсто гласова изашлих. Скоро 40 процената више од другопласираног, Саше Јанковића.

Уместо да су још исте вечери, најкасније сутрадан, уследиле честитке победнику, од стране поражених (то је основа демократског понашања) добили смо уличне демонстрације. Народ се, веле, самоорганизовао. Не бива тога у политици. Никада. Народ се спонтано окупља само у случају елементарних непогода; потреса, пожара, поплава…

И шта траже протестанти? Прва два дана одбијали су да прихвате пораз својих кандидата. Не допада им се Вучић, не могу очима да га виде. У реду, али то није политичка већ ментална категорија. Трећи дан су истакли захтеве. Ништа колосално; РИК, РЕМ, оставка Маје Гојковић, „због нерада Скупштине“, као да је парламент предизборна бина. Онај виртуелни посматрач пита због чега те захтеве нису изнели пре избора?

Да ли су председнички избори покрадени? Са 40 процената разлике? То не може да буде ни предмет расправе. Увреда за здрав мозак. Једина предизборна дилема односила се на висину процента Вучићеве победе, односно на тријумф у првом или другом кругу. Све друго је било јасно, и онима који ликују и овима који тугују.

Поражена страна отвореном држи причу о медијима. Као, сви су под државном контролом и сви су били на страни Вучића. Нетачно. Држава Србија није власник ниједног медија, дневног или недељног листа. Јавни сервис се подразумева. „Вечерње новости“ су једини дневни лист над којим Влада Србије има управљачка права, што значи да челну особу „Новости“, у овом случају моју маленкост, Влада може да смени кад год хоће.

По општим оценама „Вечерње новости“ су имале избалансиран став у третману председничких кандидата, а веће присуство Вучића на странама „Новости“, у односу на остале кандидате, последица је његових премијерских активности. Да није можда требало да игноришемо његове сусрете с Меркеловом и Путином? Једино ми у „Новостима“, гле чуда, нисмо објавили интервју с Вучићем. Са свим другим кандидатима јесмо. Ово су необориве чињенице, битно другачије од онога што у опозиционом блоку може да се чује након избора.

А демонстрације? Има у филму „Ко то тамо пева“, монолог Боре Стјепановића, у којем он уз остало каже: Све сам ја ово већ видео; ове људе, ову реку, аутобус…“ Да, све смо ми ово већ видели; ове бубњеве, пароле, ове уличне шетње, пиштаљке. И знамо шта је уследило. Хвала лепо.