Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
После писања „Новости“, жеље Николе Јовановића, који продаје цртеже на улици, полако се остварују. Власница пекаре са Карабурме понудила Снежани запослење. Стигли компјутер, новац, чак и позив у школу фудбала.
Прича о Николи отишла је и ван Србије. Тако је текст објављен у нашем листу на свом порталу пренела „Моја Херцеговина“, а када су га прочитали јавили су се људи добре воље чак из Аустралије.
Тражили су одмах неки контакт, адресу или телефон, желе да помогну, пошаљу неку донацију или пакет…
За само неколико дана од појављивања у медијима, у „Вечерњим новостима“ и на Студију Б, живот деветогодишњег Николе Јовановића променио се готово из корена. Његов оброк је до прошле недеље зависио од добре воље пролазника, а већ данас он има компјутер, припремљен сав прибор за школу, новац за најосновније потребе…
Дечак је преко ноћи постао познат јавности по томе што продаје своје цртеже на тротоару испред улаза у двориште у Улици краљице Марије 27, да би помогао мајци Снежани, која је остала без посла. Његов вишегодишњи труд се исплатио, мама ће, што је највише и желео, вероватно добити сталан посао!
После текста објављеног у нашем листу јавила се власница пекаре са Карабурме која жели Снежану да запосли као помоћну радницу за 25.000 динара месечно.
– Наравно да сам пресрећна – прича она. – Од маја сам без посла. Прихватила бих било шта, само да могу поштено да зарадим и издржавам своје дете.
Снежанин телефон, од Николиног појављивања у медијима, непрестано звони. Јављају се људи из целе Србије који желе да помогну дечаку да има срећније детињство. Исмет Крцић му је донео компјутер, брачни пар из Београда 10.000 динара, јавили су се и из једне школе фудбала желе да приме Николу у свој тим… Жеље малог деветогодишњака полако су почеле да се испуњавају.
– Била бих нескромна да кажем да сада немам да га припремим за нову школску годину – искрена је Снежана. – Купили смо бојице, темпере, блокове, сад преостаје да учитељ каже шта је још неопходно.
ЦЕО ЖИВОТ СМЕШТЕН У 14 КВАДРАТА
Снежана је самохрана мајка. Она и син живе у просторији од 14 квадрата у којој имају заједничку собицу, малу чајну кухињу и импровизовано купатило.
Никола више од четири године, било да је лето или зима, продаје цртеже на улици. Некад заради 200 динара, некад и више. Има дана кад не узме ни динара, и онда је много тужан.
