Сашка Симоновић (21), саобраћајни техничар из Врања, прошле године је у Лесковцу добровољно одслужила војни рок уместо брата Милоша (18), коме се није остварила жеља да обуче униформу и одужи се отаџбини, јер је због параплегије од рођења прикован за инвалидска колица.

– Мало су се у марту прошле године зачудили у војном одсеку у Врању када сам се пријавила да уместо брата добровољно одем у војску. У касарни у Доњем Синковцу код Лесковца била сам припадник српске војске од 1. септембра до 31. новембра. Лако сам поднела стројеви корак, вежбе, гађања и стицање војних вештина. Одужила сам патриотски дуг према отаџбини за брата и себе.

Пресрећна сам због тога – каже Сашка Симоновић, која је у војсци завредила звање стрелца у пешадији. Сашка, која иначе учи и карате, већ је два пута покушала да се запосли у Четвртој бригади Копнене војске, али без успеха. Ипак, не одустаје. Генерал Милосав Симовић недавно је Сашкином брату Милошу поклонио униформу, од које се он не одваја јер, како каже, највише воли војнички позив.

– Сашка ме је расплакала када је одлучила да уместо мене обуче војничку униформу. Обоје смо много везани за Војску Србије и, да нисам оболео, нема те силе која би ме одвојила од војничког позива – каже Милош.

Мама Данијела: Срећни смо, не гладујемо

Сашкина и Милошева мајка Данијела Николић неуморно таксира врањским улицама да би прехранила породицу. Поносна је, како каже, на Сашку, Милоша и најмлађу ћерку Драгану (13), јер су “добри ђаци, скромни и дружељубиви”.

– У Врању је традиција да се испраћај у војску приређује за мушкарце, али ми смо испраћали Сашку. Плакала сам од среће. Тешко живимо, али смо сложни. Не гладујемо. Када би Сашка добила стални радни ангажман, лакше бисмо живели – с надом у гласу истиче Данијела.

(АЛО)

Ознаке: војни рок, Врање, добровољац