Прочитај ми чланак
Реина мајка: Не могу да верујем да држава и даље ћути. Грађани, предвођени градоначелником, блокирало је Ибарску магистралу, протестујући због судске одлуке. Све очи су сада упрте у Министарство правде.
Реа има само три и по године и не уме да пише, али да уме сигурно би написала овакво писмо, рекла је Катарина Лазић, једна од мајки из Љига, која је говорила у понедељак на протестном скупу грађана против судске одлуке да се мала Реа одузме мајци и преда оцу у Загреб.
„Драги тата, иако сам била само буцмаста беба када си ме последњи пут држао у наручју, надам се да знаш да сам сада већ девојчица која говори, осећа и разуме (…) Умеш ли ти да ме очешљаш а да ме не чупаш? Знаш, ја имам јако коврџаву косу. А моји ноктићи су мало чудни, па ме јако боли кад их неко сецка а не зна како треба, као мама.
Међу грађанима су били и председник општине Миодраг Старчевић и представници локалне самоуправе, али није дошао нико из републичке власти, мада су их грађани Љига прошле недеље позвали преко медија.
Али зато су се придружили ђаци локалне гимназије, комплетно особље школе и вртића у који иде мала Реа, родитељи са децом, баке и деде са унуцима…
Тата, да ли си некад успављивао децу? Кажу неки да то није лако. Ја најлакше заспим кад ми мама прича „Мама коза и седам јарића“. Жао ми је маме козе кад не може да нађе своју децу и кад помисли да их је зли вук појео, а кад сам сигурна да су сва њена деца, као и ја, поред своје мамице, тек онда могу мирно да заспим. И ко ће тамо да ми прави уштипке које волим да једем?
Можемо ли да поведемо и Огија и Вићу, јер ја са њима највише волим да се играм…
Чула сам да толико желиш да живим са тобом, па си зато радио пуно тога због чега је мама плакала, а ја мрзим кад моја мама плаче! (…) Знам да ћу пуно плакати док будем гледала кроз прозор маму како нестаје. И мама ће плакати, и бака и Нена, и сви… Јеси ли сигуран да баш морам да идем тамо?
Не морам да живим са тобом у Загребу да бих те волела. Ја ћу увек бити твоја девојчица, али не могу и не желим да оставим моју добру маму! Ако све ово радиш зато што ме волиш, молим те – престани, јер ме растужујеш! Твоја Реа.“
Катарина Лазић, која је прочитала ово измаштано Реино писмо, била је једна од око 400 грађана Љига, али и људи из Београда, Ваљева, Лазаревца, Горњег Милановца, који су дали подршку Наташи и Реи Матијевић… Јер, за среду у подне, судија Милутин Николић заказао је извршење пресуде да се дете одузме мајци уз коју је одрасло.
Наташа је са Реом, која је тада била беба, 2010. право из загребачке сигурне куће побегла у Србију. И тада и сада, она је формално, одлуком загребачког општинског суда, имала старатељство над дететом док се не заврши бракоразводна парница. Побегла је од насиља у породици.
Скуп је почео у понедељак у 11 сати испред зграде суда, одакле су, тачно у подне, прошетали до Ибарске магистрале, коју су у три наврата блокирали на по 15 минута. Колону је све време обезбеђивала полиција, а окупљени су се разишли око 13.30, уз обећање да ће у среду направити живи зид око Наташине и Реине куће.
Носили су транспаренте на којима је писало: „Издаја!“, „Судија, на коруптивни полиграф“, „Мајка се воли највише на свету“, „Нишки Схевенинген у срцу Шумадије“, „На небу је један бог, у Љигу их је много више“, „Олуја у срцу Србије!“, „Министре Дачићу, да ли је полиција у служби народа“, „Председниче Николићу, тражимо азил за Наташу и Реу“…
– Била сам шокирана када сам видела колико је људи дошло. Мислила сам да ће доћи само неколико мајки. Дубоко сам потресена. Не могу да верујем да држава и даље ћути – рекла је Наташа Матијевић.
Њен адвокат Владимир Маринков објаснио нам је да је све сада на Министарству правде и ВСС, којима су поднете пријаве против судије Илића, и тражено је да се изврши надзор над његовим радом због незаконитог поступања:
– Ако би захтев био одобрен, извршење би било одложено и дошло би до неке врсте преиспитивања поступка и обнове. И даље верујемо да је судија флагрантно прекршио закон јер је извршним решењем суд наложио да мајка мора да обезбеди повратак детета у Загреб, а не да јој се девојчица одузме. Роберту, оцу девојчице, ниједном одлуком није дато право да преузме Реу.
