Прочитај ми чланакЗапитати се „шта ако Украјина изгуби?“ је некада била тактика коју су фаворизовали они који су желели да прекоре њене западне савезнике да пошаљу више новца и оружја, пише Економист.
Све више ово питање изгледа мање као мисаони експеримент, а више као прва фаза планирања за ванредне ситуације.
После неколико исцрпљујућих месеци на бојном пољу, нестале су прошлогодишње наде у украјинску контраофанзиву која би гурнула Русију назад ка њеним границама и понизила Владимира Путина.
Ових дана доминира страх да би се постојећи ћорсокак могао срушити у корист освајача, или да се Доналд Трамп врати на власт у Америци и донесе победу Русији на сребрном послужавнику.
Иако је поражена Украјина постала мање натегнута перспектива, није ништа мање застрашујућа. Колико год био отрежњујући повратак рата на континент, успешна инвазија која убире геополитичке награде за Путина била би много гора, пише Економист.
Пораз Украјине био би понижавајућа епизода за Запад.
Пружајући моралну, војну и финансијску помоћ свом савезнику већ две године, Америка и Европа су, можда нехотице, ставили на коцку сопствени кредибилитет.
У Русији, али и у Кини, Индији и широм глобалног југа, земље које су подржавале Украјину би биле одбачене као подобне у подношењу резолуција УН и ценкању око формулација на самитима ЕУ и НАТО-а.
Бојење украјинске земље од стране креатора атласа у руску територију учврстило би идеју да моћнији креирајо и „исправно“- у корист оног ко је јачи.
Џорџ Робертсон, бивши шеф НАТО-а, упозорио је да „ако Украјина изгуби, наши непријатељи ће одлучити о светском поретку“.
На несрећу Тајвана, између осталих, вероватно је у праву, закључује Економист.
У Бундестагу предлажу да се руске ракете над Украјином обарају из земаља НАТОhttps://t.co/AVxwLVZ1Cw
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 12, 2024
