Прочитај ми чланакВеликоалбански пројекат не мири се, иначе, за било каквим признавањем специјалног статуса СПЦ, упозорава Дарко Танасковић
У сарадњи са Српском православном црквом и уз благослов патријарха и Синода, Влада Србије формира специјални тим чији ће задатак бити заштита српске културне, историјске и духовне баштине тамо где је она угрожена физички, правно, у погледу идентитета, оригиналности, настанка и порекла. Како је јуче објаснио генерални секретар председника републике, Никола Селаковић, поред представника цркве у овом тиму ће бити и људи из струке, заштитари, историчари, историчари уметности. Биће прилике и за ангажовање одређених личности и стручњака по позиву, јер, како је рекао, није свака светиња иста.
Фото: Танјуг / АП
Према његовим речима, то поље је толико широко, а држава у претходним временима није поклањала никакву пажњу овим питањима или је није поклањала довољно. После најаве председника Вучића створено је, каже он, велико интересовање јавности за овај специјални тим, његов састав и задатке. Говорећи о изградњи пута код манастира Високи Дечани, што је претходних дана изазвало реакцију Београда који је тражио да се радови обуставе, Селаковић је за РТС навео да је председник конкретно рекао да ће то поставити као једну од најбитнијих тема приликом обновљених разговора у Бриселу. „Наше је да алармирамо јавност и говоримо о томе у међународним, не само домаћим оквирима”, рекао је Селаковић.
Покушај присвајања српских манастира и њихово претварање у косовске споменике културе траје дуго, а одлука о формирању тима долази у време када је један од најзначајнијих међу њима, Високи Дечани, и физички угрожен што је чак противно и косовским законима. Наиме, још 2008. године, Приштина је усвојила Закон о специјалним заштићеним зонама у којима се нашло више од четрдесет српских манастира и цркава, а на првом месту Високи Дечани.
У том закону се наводи да је његова сврха да „осигура заштиту српских православних манастира, цркава и осталих верских места, као и историјских и културних места која имају посебан значај са заједницу косовских Срба кроз успостављање специјалних заштитних зона”. Овај закон такође прописује да „свака нова активност попут ископавања и експлоатације минералних извора и изградње брана, електрана или далековода, циглана и фабрика, и транзитних путева у сеоским областима може бити забрањена или се може ограничити ако то околности буду налагале” као и да ће „пре започињања било које такве активности надлежна општина тражити сагласност Српске православне цркве”, а ако се споразум не постигне, случај ће разматрати тело надлежно за спровођење закона.
У специјално заштићеним зонама су поред Дечана и Пећка патријаршија, манастир Грачаница, Црква Ваведења Пресветле Богородице у Липљану, манастир Девич у Србици, манастир Гориоч у Истоку, манастир Будишавци у Клини, манастир Соколица у Звечану, Драганац у Гњилану, манастир Светих Архангела у Призрену, манастир Зочиште у Ораховцу… Укупно 44 српска манастира и цркве. „Закон о специјалним заштићеним зонама” скупштина Косова је, како за „Политику” објашњава Дарко Танасковић, бивши амбасадор Србије при Унеску, донела 2008. године, у склопу кампање за једнострано проглашење независности и њено прихватање у међународној заједници.
„Суштински, тај законски акт сегмент је Ахтисаријевог плана, чије су поједине одредбе привремене власти у Приштини, по упутствима својих страних покровитеља, биле принуђене да селективно унесу у свој правни систем, како би се пројекту независности прибавио додатни кредибилитет у међународној заједници. Великоалбански пројекат не мири се, иначе, за било каквим признавањем специјалног статуса СПЦ и, шире, српске заједнице на КиМ, као и правом да делотворно одржавају и штите свој вишевековни културни и духовни идентитет и посебно имовинска права”, објашњава Танасковић и додаје да су „на све што су морали прихватити шиптарски шовинисти били натерани, јер су им чак и најревноснији и најједностранији ментори Приштине у Европи и у свету јасно указивали на то да су аргументи СПЦ и државе Србије у овој ствари, и историјски и реално и правно, исувише јаки да би могли бити произвољно погажени”.
Из истих разлога је, каже наш саговорник, 2014. године из скупштинске процедуре у Приштини морао бити повучен нацрт Закона о културном наслеђу, јер је, поред осталог, предвиђао да је свеукупно покретно и непокретно културно наслеђе на „територији државе Косово власништво државе Косово”.
„Дакле, постојеће законско гарантовање специјалног статуса, безбедности и заштите српског културног и духовног наслеђа на КиМ властима у Приштини је наметнуто, као елеменат ’мапе пута’ ка стицању и међународном афирмисању независности Косова. С обзиром на свој крајње релативизован и неодговоран однос према законитости и правној држави уопште, а вођени стратегијским циљем посвемашњег расрбљивања ’Косова’, све косовске власти и то на свим нивоима, зависно од процене актуелне конјунктуре, неће се либити да прекрше и сопствене законе ради наношења штете легалним и легитимним интересима СПЦ и српске заједнице на КиМ. У том погледу не треба имати никаквих илузија”, категоричан је Танасковић.
Антрополог са Универзитета Кембриџ Нора Велер сматра да ће питање српске цркве бити једно од главних у следећем делу дијалога између Косова и Србије.
„Зато јер је јасно да се црква бори да добије свој статус, чак и даље од чињенице да је Ахтисаријев план штити на више нивоа, држава штити цркву неким законима, али се ниједна јавна личност никада није појавила или косовски јавни званичник дао такав коментар и оставио утисак на међународне представнике на Косову да Косово у ствари води рачуна о цркви. Штавише, овај пут је сада још један доказ да Косово није у стању да примењује своје законе у одбрани заједница као што је обећало”
Према њеним речима, централне, а посебно локалне власти, у овом случају општине Дечани, требало је да се суздрже од погрдних коментара о цркви јер тиме само доказују своју слабост у односу на цркву. „Такви коментари уопште нису неопходни, не стоје у много чему и, поред тога, стварају предност цркви у њиховом крајњем захтеву којим треба да се створи одређено подручје екстериторијалности на Косову. Стога је најпаметније приступити овом питању на професионалан, технички начин и утврдити постоји ли заиста проблем који може оштетити манастирску зграду. То је боље него улазити у политику дубоке историје, што неће бити добро за Косово у будућности”, додала је Велер, преноси Танјуг.
Јелена Церовина
