Прочитај ми чланакЗаиста је потребна национална кампања заснована на антифашизму којом би се одговорило на бестидно хрватско негирање геноцида над Србима 1941. па и 1995 са потпуном рехабилитацијом усташтва, Степинца или Главаша. Није у питању враћања Хрватима „тук на утук“ већ озбиљан и културан али и медијски и лобистички одговор на глорификацију фашизма и антисрпско дивљање по Хрватској.
Заиста је потребна национална кампања заснована на антифашизму којом би се одговорило на бестидно хрватско негирање геноцида над Србима 1941. па и 1995 са потпуном рехабилитацијом усташтва, Степинца или Главаша. Није у питању враћања Хрватима „тук на утук“ већ озбиљан и културан али и медијски и лобистички одговор на глорификацију фашизма и антисрпско дивљање по Хрватској.
Ту не би било добро да у првом реду буду политичари већ институције и појединци који се баве науком, културом али личности које имају тежину у јавности. Ово је и позив за све српске антифашисте без обзира да ли су у Србији или у расејању или на идеолошко опредељење да се окупимо и организујемо у одговор на ову страшну ревизију историје.
Отварање изложбе о Јасеновцу од стране Емира Kустурице је добар пример. Сва медијска средства и методе али и све врсте грађанског деловања укључујући протесте су потребни. Оваква ситуација захтева и ангажовање свих који могу да помогну јер није то ни страначко, па чак ни само политичко већ национално и цивилизацијско питање.
Уместо тога имамо препуцавање Ивице Дачића са хрватским министром спољних послова Мире Kовача. Kовач тражи од српске власти да престану са пропагандом која личи на деведесете на шта је Дачић одговорио да Хрватска треба да престане са пропагандом која личи на усташку. Дачић јесте у праву да је страшна рехабилитација усташтва, давање имена улица по усташким злочинцима, нацистички поздрави на стадионима и концертима, споменик усташи Баришићу. Све је у праву, али овако се „геноцид који не престаје“ банализује, а треба се подићи на виши и глобални ниво.
Дачић овако само даје додатну снагу у предизборној кампањи ХДЗ коме свака конфронтација са Србијом одговара. Имали смо такво мешање на страни ХДЗ у председничкој кампањи од стране Шешеља који је пресудно помогао проусташком ХДЗ да победи на председничким изборима. После су се Шешешљу одужили покретањем иницијатива за “резолуцију о Шешељу” или “забраном уласка у Хрватској” што је уз ослобађајућу пресуду у Хагу Шешељу пресудно помогло да пређе цензус и врати се на сцену.
Надамо се да и Дачићев одједном пробуђени “национализам” није свесно у функцији победе поколебаног проусташког ХДЗ. Ако се на сличан начин буде Хрватска у председничкој предизборној кампањи “реванширала” Дачићу знаћемо да је сва ова представа била унапред режирана и договорена.
