У РС живи преко 200.000 Бошњака – Бањалука (Фото А. Васиљевић)

Зашто је положај бошњачких повратника у Републици Српској занимљивија и заступљенија тема – које се неретко присете партије са седиштем у Сарајеву – од права која у Федерацији БиХ (ФБиХ) имају Срби, која се ретко или готово никако не помиње.

Неколико дана пре недавне полемике изазване одбијањем Милорада Додика, председника РС, да потпише закон о полицији, због амандмана Клуба Бошњака у Већу народа РС који је предвиђао да састав полиције у РС одражава националну заступљеност по попису из 1991. године, Рамиз Салкић, потпредседник РС, кадар СДА, оптужио је власти Српске да чине све како би отежали живот Бошњака и Хрвата у РС. Салкић цени да се Бошњаци не могу запослити у институцијама Српске, агенцијама и јавним установама.

Ненад Стевандић, потпредседник Скупштине РС, одговорио је да подаци говоре да Бошњаци у Српској, заправо, боље живе него у кантонима у ФБиХ где су Хрвати већина. Срби су ти, образлаже он, који најлошије живе у ФБиХ, а посебно у Сарајеву. Срби у појединим кантонима нису конститутиван народ, а камоли, каже он, да се нешто питају. Сразмером заступљености у полицијским структурама у ФБиХ бавио се и „Прес РС” који је дошао до података да се заступљеност Срба у кантоналним министарствима унутрашњих послова и МУП-у ФБиХ може подвести под статистичку грешку. Штавише у појединим законима о полицији, наводи овај лист, Срби нису ни предвиђени као конститутиван народ.

Примера ради, у МУП-у ФБиХ свега је 13 запосленика српске националности, насупрот 124 Бошњака, док МУП Кантона Сарајево, где се процењује најнеповољнија заступљеност Срба, том листу није ни доставио тражене податке. Лист подсећа и на то да је чак и у заједничким институцијама БиХ национална заступљеност, по правилу, у корист Бошњака, укључујући и безбедносне институције, Министарство безбедности БиХ, Сипу, Граничну полицију БиХ. Лист наводи да је слична сразмера и у осталим кантонима, док саговорници листа оцењују да Срби у ФБиХ нису признати чак ни као мањина. И на састанку који је недавно одржан на иницијативу Младена Иванића, члана Председништва БиХ из РС, са представницима Срба из ФБиХ указано је између осталог на то да српски народ ни у самом Уставу Херцеговачко-неретванског кантона није конститутиван.

Ипак, Уставни суд БиХ нашао је недавно како се у прослави 9. јануара као Дана РС не могу пронаћи сви народи у Српској, док истовремено постоје кантонални устави у ФБиХ у којима један од три по Уставу БиХ конститутивна народа у БиХ – уопште није конститутиван. А какво је стање ствари на терену сведоче и прелиминарни резултати последњег пописа становништва по којима, од предратних 500.000 Срба или 17,6 одсто, данас у ФБиХ живи свега нешто више од 90.000, или свега њих око четири одсто. Отуда и немогућност конституисања власти у том ентитету, јер се све партије заједно из године у годину муче да обезбеде 17 Срба, колико је потребно да би се попунио Дом народа ФБиХ.

Тај дом предвиђен Уставом БиХ, на известан начин, паралела је наметнутом Већу народа РС у ком се Клуб Бошњака недавно пожалио на националну заступљеност Бошњака у полицији РС, којих је донедавно у полицијским редовима у Српској било више од 700, али се тај број преполовио ради, како кажу у РС, преласка у друге безбедносне агенције. С друге стране, Рамиз Салкић процењује да у Српској живи преко 200.000 Бошњака и да се на предратна места становања вратило њих око 35 одсто. По тим, као и прелиминарним подацима из пописа, у односу на укупно становништво Бошњака је у РС око 15 одсто, насупрот скромна четири одсто Срба у ФБиХ, што је, по некима, за Сарајево неславна статистика и један од разлога због којих се одуговлачи са објављивањем резултата пописа.

Овим проблемом бавио се и „Вечерњи лист”, издање за БиХ, који налази да се у ФБиХ систематски крше одредбе Закона о федералним министарствима и другим телима федералне управе у погледу састава запослених, који мора одражавати национални састав ФБиХ, што показује и чињеница да од укупно 85 инспектора у унутрашњој контроли ФБиХ само њих 13 нису Бошњаци. Лист потом набраја националну заступљеност појединачно по инспекцијама којима готово у потпуности доминирају Бошњаци и закључује како међу главним инспекторима, од њих десет само један није Бошњак. Лист подсећа и на изјаву председавајућег председништва БиХ Драгана Човића који је рекао да у чак 70 одсто министарстава, управа и агенција у ФБиХ уопште нема Хрвата или су минимално заступљени са једним или два човека.

Лист констатује како ништа боља ситуација није ни када је реч о Србима. Истовремено, Бошњаци у РС захтевају изучавање босанског језика, упућујући замерке руководству РС које инсистира на том да се може изучавати само језик бошњачког народа, како то пише у Уставу РС. Подаци, пак, показују да се настава из националне групе предмета реализује у 21 основној школи у РС и да је у школској 2014/2015. години 2.190 ученика изучавало националну групу предмета, док је 6.771 ученик изучавао исламску веронауку.

„Сасвим је другачија слика кад је реч о ученицима српске националности у ФБиХ. Изучавање националне групе предмета једино је испоштовано у Грахову и делимично у Дрвару”, упозорио је Дане Малешевић, министар просвете и културе у Влади РС.