Прочитај ми чланакБогомољачки покрет је настао из православних богомољачких група формираних у Српској Војводини средином 19. века, а потом се после Ослободилачких ратова 1878. године ширио у Старој Србији (садашњем југоистоку Србије, Косову и Метохији и Македонији). За време ропства под Турцима, у поробљеним крајевима без већег броја свештенства и богомоља, са понеким примерком Светог писмa, богомољци су се у малом броју састајали и молили Богу по кућама, а у већем броју, на главне празнике, на зборним местима, као и пред црквама и у њима, уколико их је било. Таква пракса задржала се и касније, по ослобођењу, али и до данашњих дана.
Како свака већа несрећа натера људе да схвате своју немоћ, за време Првог светског рата масовно су се прост народ и војници на фронту окретали Богу вапијајући за помоћ. То је била подлога за даљи спонтани развој идеалистичког богомољачког покрета који се масовно ширио међу Србима и у новоствореној Краљевини СХС-Југославији, да би, уз благослов патријарха Димитрија, и званично био прихваћен од Српске православне цркве на великом сабору у Крњеву 1920. године под називом Православна народна хришћанска заједница.
У исто време, у новој држави порастао је утицај Ватикана са тежњом ка приступању Унији, деловале су секте адвентиста и назарена, а јачао је и утицај комуниста, атеиста и материјалиста, спиритиста и теозофа, поготово у градовима.
Богомољачки покрет није успео да захвати нашу интелигенцију која је, школујући се на Западу, доносила у земљу добро, али и све западно новотарско зло, већ је, са малим изузецима, био и остао народни покрет, пре свега сељачки и занатлијски. Ни у Српској православној цркви многи нису били одушевљени овим покретом, јер су се суочили са богословски образованијим народом. Наиме, богомољци су били против новотарија у Цркви и нарушавања традиције, а уочавали су и разлику између речи и дела. Мисионарили су по селима, али и градовима међу радницима, учили народ о Богу и вери, и нудили богоугодне листове „Мисионар“ и „Мали мисионар“, па је и тираж растао. А и цркве су биле знатно пуније него раније.
Захваљујући труду владике Николаја Велимировића који је стао на чело покрета, ентузијазму младих богослова, пре свега Јустина Поповића, као и делу свештенства које је прихватило богомољце, покрет је усмераван да не скреће са правог почетног пута. Богомољци су певали и читали само духовне и родољубиве песме које снаже душу и тело. Тежили су да се духовно уздигне и морално оснажи цео наш народ на славу Божију, и на срећу свих око њих.
Одржавани су празнични и годишњи сабори, растао је број братстава да би 1940. године достигао цифру од 400 са неколико стотина хиљада чланова. А, одржавањем бројних литија, богомољачки Божји народ је 1937. године (поготово пошто је главни противник унијаћења патријарх Варнава отрован) значајно допринео да се спречи приступање унији са Ватиканом.
Основно начело православног народног покрета јесте: Почни од себе
Ако желиш поправити свет, поправи прво себе.
Ако желиш поправити државу, поправи прво себе.
Ако желиш поправити народ, поправи прво себе.
Ако желиш поправити своје село, поправи прво себе.
Ако желиш поправити своју задругу, поправи прво себе.
У свему, дакле, почни од себе, и поправи прво себе.
А како може човек поправити себе, о том постоји само једна једина наука у свету, која се зове Наука Јеванђелска.
Почети од себе, и поправити прво себе – то је основно начело православног народног покрета.
Извади најпре брвно из ока својега па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега (Матеј, 7, 5).
Ко не може бити члан наших Богомољачких братстава
Нико ко неће да зна за Бога и душу;
и ко је против ове наше државе;
и ко не држи светињу брака;
и ко невенчано живи;
и ко хули на име Божије и псује;
и ко је одан пијанству и другим страстима, од којих не жели да се лечи;
и ко не држи посте и не причешћује се;
и ко живи од лихве и зеленашлука;
и ко туђе отима и лажно се куне;
и ко не помаже брата свога у невољи.
Ако ли је неко пак био у неком греху, па се покајао, тај може бити примљен у братство.
Ако је ко омрзнуо своју стару грешну душу па пожелео да је обнови и препороди, тај је с нама и ми смо са њим.
У књизи живота стоји написано:
Бог хоће да се сви људи спасу.
И Бог је оставио покајање за спасење.
Црква Божја сву децу своју воли и за њих се непрестано Богу моли.
Богомољци певају песме на својим окупљањима. Ево једне:
Народ Божји у Божијем храму
Пјева Богу пјесму одабрану,
Пјесмом Богу своју душу блажи,
Пјесмом Богу свој карактер снажи,
Слава Богу, Богу народњему!
Част народу, народу Божјему!
Као вођа покрета владика Николај води рачуна и брине о свему. Увеличава саборе својим присуством, а ако је спречен шаље поздраве и благослов:
Срдачно поздрављам господу и духовнике, браћу и сестре и сву децу Светосавску, сабрану под крсташима барјацима на сабору у манастиру Тавни –
Да љубав Божју осјете,
Да мислост Божју испросе,
Да многе пјесме испоје,
Слогом братском запоје,
Да молитвом рат отклоне,
Очевој вољи да се поклоне.
Зато нека вам је срећан састанак, господо и духовници, браћо и сестре и сва децо Светосавска.
О добру зборисали, добро вам Бог дао. …
Од Бога вам свима живот, здравље, радост, слога и благослов.
А ево и дела описа једног сабора у Тавни
Ове године даде Бог те Хришћанска заједница имаде три сабора. Један у Даљу, један у Тавни, и један у Жичи. Нарочите поуке стекли смо у Тавни, што нам отвара жељу да се сваке године одржи бар по један такав богомољачки сабор у Босни. Да се поучимо од босанског народа. Њихова братства долазе у манастир у четама, са црквеним барјацима, гологлави, са свештеником на челу, певајући разне тропаре. Молитвена поворка у изврсном реду. Кад стигну у манастир прво обиђу цркву, после улазе у цркву, свештеник очита молитву, народ целива крст, па излазе у порту. Кад једно братство изађе из цркве, улази друго. И благодарећи таквом реду, за све има места.
У суботу вече (6. септ. по старом), у порти манастира Тавне било је неколико хиљада људи. Но тишина је ипак владала, и народ је побожно стајао до краја бденија које је доста дуго трајало. После вечере, народ је слушао своје проповеднике, и свештенике и људе из народа. Певате су и духовне песме. Певача је било из Босне, из Србије и из Срема. Имало је и народних гуслара. Тако је сабор подужен до пола ноћи, у великом реду, благолепију и простосрдачности. У својим лепим говорима, босански свештеници су истакли потребу да је најважније данас чувати веру у народу. Народ који верује, лако одбацује од себе све заблуде и све кризе.
Напомена: У раду је коришћен текст Богомољачки покрет владике Николаја из Изабраних дела, књига 15, Глас Цркве, Београд 1997.
После Другог светског рата, у време комунистичке владавине, предратни богомољци и деца из богомољачких породица, упркос прогонима, учинили су много, поготово у Босни, у тешким временима за опстанак СПЦ. Из њихових редова потекао је већи број свештеника, монаха и монахиња па су и тако давали свој допринос за опстанак многих манастира и цркава у послератној Југославији.
Део из духовне читанке „Све је Твоје, Боже“, Прометеј, Нови Сад, 2022.
