Прочитај ми чланак
Већ дуго постоји велики број предрасуда о бајкерима који влада како Београдом, тако и целом Србијом.
По неком неписаном правилу, у народу се развило мишљење да су бајкери људи који воде “лош начин живота”. Под тиме се мисли да су они прљави, брадати и запуштени, да воде живот који је пун разврата, туча и алкохола, њихова појава често се везује за дрогу, и по већини, мотористи су дефинитивно “лоши момци”.
Мало је оних који знају шта је заправо истина. У посети најстаријем националном мото клубу у Србији, “Архангел – Србија”, и у разговору са председником клуба Банетом Јаблановићем, откривамо ко су људи испод кациге, какве су њихове навике, којих правила се држе и какав живот воде ван цесте.
Када и како је настао Ваш клуб?
Овај клуб настао је 1992. године и најстарији је национални клуб у Србији. Ја често кажем да је наша судбина иста као судбина наше земље. Настали смо у циљу да људима вратимо веру у праве вредности и то нам је велики изазов. Дошло је до тога да смо се окупили као особе које желе промене. Сједињили смо се у једно велико братство и тако смо настали.
Зашто баш Архангел?
Наш оснивач, Раде Поп, по професији је био зоограф или цртач икона. Он је нашу правдољубљивост, родољубље, српство и част највише препознао у светом Архангелу Михајлу, чије карактеристичне особине носимо пуне 23 године.
Ви се поред овога бавите ентеријером. Каква су занимања осталих чланова?
Да, ја сам ентеријериста и пројектовао сам много клубова и пословних простора широм престонице. На тај начин претачем своја осећања у дела. Овде има доста интелектуалаца који се баве различитим стварима. Међу нама су лекари, пилоти, инжињери, економисти, правници, архитекте, музичари, тренери и спортисти, привредници, композитори… Сви смо породични људи,остварени као родитељи и мужеви.
Који су услови и правила које чланови Вашег клуба морају поштовати?
Не може свако постати Арехангел. Као и сва велика удружења, ми имамо свој кодекс правила, који се мора поштовати. На пример, велики смо противници наркотика и свако конзумирање је најстрожије кажњавано. Сваки члан мора поседовати регистрован моторцикл, мора бити остварен као професионалац и као породичан човек, али је и обавезно поштовање рок музике. Упознавање траје годину дана, након чега се одлучује да ли ће бити примљен у клуб.
Који су мотиви и циљеви Арханђела?
Љубав према слободи, фамилијарности и међусобна подршка резултира квалитетном заједницом. Тако показујемо да Срби могу да буду сложни. Добра енергија увек пружа одличне резултате. Наш циљ лежи у одговорности коју имамо за млађе генерације. Желимо да им покажемо да они одлучују како проводе слободно време и да им прикажемо праве вредности у којима могу уживати. Још један од циљева је да у Београду поспешимо развој мото-туризма.
Учествовали сте у великом броју хуманитарних акција. Уживате ли у хуманитарном раду?
Право је задовољство помагати другима. Провели смо радне сате на адаптацији објеката за угрожене људе, организовали смо много хуманитарних концерта, добровољни смо даваоци крви, помажемо деци ометеној у развоју и приходе са свирки дајемо за помоћ појединцима и деци. Подржавамо и друге непрофитабилне организације и остале мото клубове који су млађи од нас.
Чему учите млађе генерације?
Младе учимо моралном понашању, пре свега одговорности у саобраћају, па онда и у друштву. Учимо их како се правилно вози и путује, како се шири љубав према домовини. Терамо их да препознају оно што је добро и да избегну лоше ствари.
Шта је за бајкере слобода?
Слобода је када живиш своје снове. Када у једном тренутку можеш бити било где. Треба имати посебан дух и жељу, јер се људи плаше да изађу из калупа и ураде оно што заиста желе. И ја имам обавезе као и сваки други човек, идем на посао, имам малу децу, помажем по кући и одржавам хармонију. Али моја недеља се разликује по томе што сам ујутру у Београду, а поподне или увече могу бити у Риму или на било којем месту. То је слобода.
(Телеграф)
