Прочитај ми чланакРусија није циљ америчких војника, него сама Немачка, али она нема много маневарског простора.
У Пољску је пре неколико дана стигао контингент америчке војске. Пољска влада је на највишем нивоу организовала свечани дочек као да је реч о ослободиоцима, а јавно је саопштено да су Американци дошли као гарант стабилности те земље. Другим речима, да бране Пољску од наводне руске опасности. Шира геополитичка слика сугерише, међутим, да долазак америчких војника у Пољску у суштини није порука Русији, него пре свега Немачкој и другим земљама Европске уније.
Стратешки интерес Америке је да у новим као и надолазећим околностима задржи контролу над Европом, да спречи повезивање Русије и европских земаља, пре свега Немачке. Источна Европа је у тој амбицији кључни простор. Последњих деценија основни инструмент у остваривању тог америчког интереса је била ЕУ, што је и био циљ брзог проширења европске интеграције на бивше социјалистичке земље Истока. Очигледно је, међутим, да тај инструмент нестаје и да је америчка темељна процена да ЕУ више нема перспективу, распада се, и да зато Вашингтон мора предузети неке друге мере, војну силу, како би задржала контролу над Источном Европом.
Америци је војна сила, макар и као симболика, још једино и преостала јер економски она не може везати тај део Европе за себе пошто су у економији тих земаља доминантни Немачка и Русија. Додуше, у већем делу јавности тих земаља Америка је и даље најомиљенија јер се верује да чланство у ЕУ дугују Америци, а не Европи, што се у случају Румуније и Бугарске показало у најогољенијој форми.
Проамеричко расположење, како је показало време, није, међутим, довољно, јер економија и финансије ипак диктирају политику и опредељења, и Америка сада, под изговором руске претње, инсталира своју војну силу како би покушала да задржи контролу. У том светлу долазак америчких војника у Пољску је пре свега порука Немачкој, чији је традиционални стратешки интерес ширење утицаја ка Истоку.
ВОЈНА ОКУПАЦИЈА У ТОКУ
Пре неколико година је Америци управо из Пољске упућен до тада најозбиљнији знак за узбуну. У то време дошло је до извесног захлађења односа између Француске и Немачке и у Немачкој се тада процењивало да би осовину европског савезништва Берлин могао да пронађе у Пољској као замену за француско место. У припреми јавности је истакнуто место додељено тадашњем пољском шефу дипломатије Радославу Сикорском, који је кренуо у кампању стварања новог немачко-пољског савезништва. Врло брзо је, међутим, политичка каријера Сикорског окончана, он је нестао са политичке сцене и на власт је дошла садашња Партија права и правде, која је своју спољнополитичку енергију усмерила против и Немачке и Брисела, па у влади Пољске више не стоји ни застава ЕУ.
Званично, амерички војници су дошло да бране Пољску од руске опасности. Саопштено је да је дошло око 4.000 америчких војника, а требало би да дође још 3.000 војника из других НАТО земаља. Прво, није дошло 4.000 америчких војника, већ знатно мање, а велико је питање да ли ће доћи и тих 3.000 савезничких. Требало би подсетити да је Америка иницирала НАТО присуство и у балтичким републикама. Јавно је саопштено – око 4.000 војника. У стварности то је нешто мање од 2.000 војника, али ни после две године НАТО није успео да скупи толики број људи. Али, и да су све те бројке тачне (а нису) то су симболичке снаге за одбрану од Русије. Уз то, Американцима је јасно да против Русије неће никада ратовати упркос јавној реторици. О нечему се, дакле, другом ради.
У светлу кризе ЕУ и њеног вероватног распада амерички план је да се војно инсталира у скоро свим земљама Источне Европе. Кренуло се са онима где је то најједноставније – од Пољске, Румуније и Бугарске – мада у Бугарској то не иде према плану и званична Софија већ је одбила да учествује у даљим америчким плановима. Како ће се ти планови даље развијати, доста је неизвесно, а у овој фази све прати велика и агресивна пропаганда, која је најинтензивнија у Пољској.
Пољска влада је приредила свечани дочек америчким војницима, а министар одбране Антони Маћеревич је рекао да ће америчке трупе донети „слободу, независност и мир за Европу и цео свет”. У сличном тону је америчке војнике поздравила и председница пољске владе Беата Шилдо, додавши да је то „велики дан када можемо да пожелимо добродошлицу најбољој, најјачој и најсјанијој армији на свету”.
ЗАШТО СЕ НЕМАЧКА ДРЖИ НАТО?
У стварности, међутим, то би пре могао да буде тужан дан за Пољску, јер страна војска је војска странаца и Пољаци би требало да се подсете болних лекција из своје историје. Прво да се подсете како су крајем 18. века изгубили државу коју потом нису имали пуних 123 године. Држава је, додуше у знатно мањим границама, обновљена после Првог светског рата, и то на иницијативу тадашњег америчког председника Вудроа Вилсона и подршку бољшевичке Русије. Нико други није био спреман на обнову пољске државе нити је веровао да је то могуће. Без подршке нових бољшевичких власти у Москви независност Пољске не би могла бити обновљена. Од тада су Пољаци имали болну историју, из које изгледа ништа нису научили.
Очигледно је да је амерички пројекат у очекиваном развоју догађаја у Европи и судбине ЕУ да кључни инструмент у контроли Европе буду земље Источне Европе. Окосницу америчке европске политике ће чинити управо земље тог дела Старог континента. Наравно, увек је тешко предвидети како ће се политички амбијент у Европи даље развијати, али је ипак јасно да ће цену тог развоја у највећој мери платити земље Источне Европе. То је стратешки приступ Америке и то се неће променити доласком нове администрације. Напротив. Нова администрација је већ најавила да ЕУ нема перспективу и зато је тек сада важно америчко присуство у Источној Европи.
Русија званично изражава негодовање због америчких војника у Пољској и Балтичким републикама мада је Москви јасно о чему се ради и да то није стварна војна претња, али јесте проблем у дестабилизацији читаве Европе, на коју се, како се може видети, Русија већ припрема. У најтежем положају је Немачка, којој је такође све јасно. Берлину је јасно да Русија није циљ америчких војника, него сама Немачка, али она нема много маневарског простора, и то не само због тога што се и у тој земљи повећава број америчких војника и наоружања.
Немачки покушаји да одржи ЕУ барем као привид имају све мање успеха и Берлину је једино преостао НАТО као нада за амортизовање америчке употребе Источне Европе. Зато је Немачка једина гласно реаговала на изјаву новоизабраног америчког председника Доналда Трампа да је НАТО превазиђена организација.
