Никада нећу заборавити тренутак када је одјекнула снажна експлозија и наш аутобус полетео у ваздух. После првог шока, зачула сам јауке повређених и угледала делове тела погинулих путника. Било их је на све стране, између седишта, по путу, ливади… У отвору у задњем делу аутобуса угледала сам раскомадано тело низ које се сливала крв – сећа се Гордана Ђорић из Лапљег Села на Космету, једна од путница која је преживела минирање аутобуса “Ниш-експреса” у Ливадицама код Подујева пре петнаест година.

У памћење су јој се урезале и очи маленог дечака, двогодишњег Данила Цокића, који је пре експлозије трчкарао по аутобусу нестрпљив да што пре стигне у Липљан.

– Мали Данило кренуо је са родитељима Снежаном (27) и Небојшом (29) код деде и бабе да прославе рођендан његове мајке, која је била у поодмаклој трудноћи – наставља сведочење Гордана.

Њој, као и осталим преживелим путницима, један трен променио је живот. Јер ни после петнаест година не могу из својих мисли да потисну трагедију за коју нико није одговарао. Трагедију у којој је настрадало дванаесторо, а рањено 43 расељних Срба, који су из централне Србије кренули на задушнице на Космет, да обиђу гробове својих најмилијих.

– Управо су се Цокићи, који су као расељеници са Космета становали у изнајмљеном стану у Куршумлији, највише радовали када је аутобус прешао прелаз на Мердару. Али злочиначка рука их је осујетила да се са родбином у родном Липљану радују Снежанином рођендану и рођењу новог детета – причали су у уторак преживели путници и рођаци настрадалих који су се окупили на парастосу у Лапљем Селу.

– Поред Ејупија, који је по свим назнакама у цеви за пражњење воде испод моста поставио готово стотину килограма експлозива, одговоран је и Кфор, јер се злочин догодио само на неколико стотина метара од пункта на Мердару где су били стационирани британски војници – кажу рођаци настрадалих путника који истичу да се злочинац и даље слободно шета путем од Мердара до Ливадица.

НЕПРАВДА

НИ после петнаест година нису пронађени извршиоци овог тешког злочина, као што се не зна ни ко је убио српску децу у Гораждевцу, 14 жетелаца у Старом Грацком, породицу Столић у Обилићу… Поражавајућа је чињеница да је и овај случај затворен, а да је јединог осумњиченог, Фљорима Ејупија, који је у првостепеном поступку био осуђен на 40 година затвора, Врховни суд Косова ослободио 2009. године, услед недостатка доказа – каже Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ.

Аутобус “Ниш-експреса“, први у колони од шест возила која су оклопним транспортерима пратили британски војници Кфора и који је тог 16. фебруара 2001. године први прешао прелаз на Мердару, многима је био и последња животна станица. Они преживели памте како су покушавали да помогну једни другима, али и пасивно посматрање војника Кфора, који су са удаљености посматрали њихову несрећу. И овај, као и многи други злочини почињени на Косову и Метохији током и после 1999. године, није решен. Једини осумњичени за подметање експлозива, Албанац из Подујева, Фљорим Ејупи, ослобођен је одлуком Врховног суда у другостепеном поступку због недостатка доказа, иако адвокати породица настрадалих тврде да докази постоје, али да нема воље да се расветли злочин.

Ознаке: злочин, Срби, Шиптари