Прочитај ми чланак
Сведок оптужбе на суђењу Ратку Младићу Сулејман Црнчало сведочио о протеривању са Пала у Сарајевум, и смрти његове жене. Младићу забрањено да прича.
Црнчало је сведочио да је јула 1992. био протеран са Пала у Сарајево где је његова супруга три године касније погинула од експлозије на пијаци Маркале.
На данашњем заседању расправно веће забранило је оптуженом Младићу да у судници говори због тога што се, како је рекао председавајући судија Алфонс Ори, пет пута гласно и непримерено обраћао сведоцима.
По новим правилима, Младић ће са браниоцима моћи да се консултује у паузама или да им у судници писана упутства доставља на цедуљама.
Црнчало је посведочио и да је у јуну 1992. чуо тадашњег председника Републике Српске Радована Караџића како на митингу на Палама каже да је „најбољи начин да се одбране српске куће – напад на муслиманске куће“. Убрзо потом, Муслимани су, не својом вољом, са Пала били пребачени у Сарајево.
Тадашњи генерал и командант Војске Републике Српске, Младић (69) оптужен је и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95.
Црнчало је, кроз сузе, описао како му је супруга, 28. августа 1995. ујутро, отишла на сарајевску пијацу Маркале, пошто је чула гласине да ће у продаји бити млека у праху. Када је пошао да је тражи, чуо је да је на пијаци ођекнула експлозија.
„Кад сам стигао на Маркале, улица је скроз крвава била, с краја на крај… На улици су били комади људских тела и ципеле, на огради комади гардеробе… Трагови крви били су посвуда, како су вукли погинуле и рањене.. Та слика никада од мене неће отићи“, посведочио је Црнчало.
Сведок је супругу пронашао и идентификовао у мртвачници болнице. „Људски је заплакати и ја сам тада заплакао“, казао је.
Према оптужници против Младића и ранијим пресудама Трибунала, граната на пијацу Маркале била је испаљена са положаја Сарајевско-романијског корпуса ВРС.
Живот у опседнутом Сарајеву, Црнчало је описао као мукотрпан због свакодневног гранатирања и снајперских напада са српских положаја, у којима су страдали цивили, те недостатка воде, хране и струје.
Сведок је испричао и како је у јулу 1992. са породицом и око 90 других Муслимана морао да напусти Пале под притиском тамошњих српских власти.
Један од лидера босанских Срба Никола Кољевић је, по речима Црнчала, пре тога локалним Муслиманима на састанку поручио да „Срби не желе да живе с њима“, а командир полиције им је рекао да им не може гарантовати безбедност.
Црнчало је, како је рекао, морао да кућу препише једној Српкињи, а на Палама је оставио и аутомобил. Током унакрсног испитивања, Младићев бранилац Дејан Иветић је предочио да уговором о уступању куће на коришћење није било пренето и власништво над Црнчаловом кућом. Сведок је одговорио да је уговор морао да потпише и да се није бавио његовом садржином.
Одбрана је сугерисала и да су Црнчало и други Муслимани са Пала отишли добровољно, али је сведок то негирао, речима да никада не би добровољно напустио своју кућу.
Суђење генералу Младићу, оптуженом и за геноцид у Сребреници и још седам општина, као и за узимање за таоце „плавих шлемова“ УН биће настављено у понедељак, 1. октобра.
(Бета)
